Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 190

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 4 и б

муиса и његово пребивање у пустињи, није се могла утјешити, већ је дању — ноћу тужила и плакала што је нероткиња. Једном уморена тугом оде у башту и сједавши поред великог и разгранатог дрвета, уздахне из дубине душе своје и с очима пунаним суза управи свој поглед к небу, и угледа на дрвету тичије гнијездо у којем цвркутаху мала тичад, вртећи се око своје мајке. Видећи то још је више туга обузе, да је већ прешла у право очајање. У том очајању својем Анна се мољаше и говораше : „Све се у природи рађа и успјева, све се подмлађује, а ја, ја сам јадна, лишена радости од срца својега! 0 тице небесне, и вас је Господ благословио, и ви се тјешнте вашом голуждравом тичади! Шумско звериње, и вас је Господ благословио, и ви имате ваше мале и п негујете нх! 0 земљо, и ти си Богом благоеловена, јер на твојем простору расту свакојака дрвета и цвијеће, и од сјемена, што га тн у себе примиш, доносиш плода! А ја, о преблаги Боже, ја сам јадна бездјетна на земљи ! О ти евемогући Боже, којн си Сари у дубокој старости даровао сина, Ти, који си отворио срце матерн пророка твојег Самупла, умилостиви се п мени греишој, благослови срце моје и подари ми дијете!" .... Док је ово Ана говорнла и Богу се молила у један пут се иојави Анђео Божиј, којн јој рече: „Анна, Анна! услишана је твоја молитва, кроз облаке су ирошли твоји уздаси, а твоје су сузе кануле пред Господа! Ти ћеш зачети и родићеш кћер којој ће се обрадовати сва племена земна, јер ће она дати Спаснтеља и спасење свему свијету." Кад чу Анна ове анђелске ријечи, пане на кол»ена и тронутијем гласом благодари Богу, н пуна радости оде у Јерусалим да се у храму помоли н благодари Богу на обећању, што јој га анђео донесе. У тај исти час обрадова и Аћима небеснн благовјестител., јавивши н њему да ће његова супруга зачети и родити шћер; унутпвшп га да се кући врати. Удив.т.ен, обрадован и пун благодарностн к Богу, похита стари Аћнм кући, гдје га на вратима његова вјерна супруга са неисказаном радости дочека, и гдје једно, другом причаху чудно ангелско јављење од Гоепода. Они бла-

годарише Богу на милости и са пуним увјерењем очекиваху вријеме да се испуни рођење. И заиста дочекаше обећанн дан, и изврши се девет мјесеци и Анна роди шћерку Дјеву Марију, мајку Господа и Спаситеља нашег Исуса Христа — царицу неба и владичицу свијета. Праведни родитељи прославпше велико милосрђе Божије, и побожно љубљаху своје чедо. Па н сви сродници н други побожни Израхил.ци, које је Аћим позвао у свој дом узнијеше хвалу Богу Господу ш сиасбши 1с(>аи/1А. Ето, браћо, како се догоди рођење Дјеве Марија од престарјелих родитеља Аћнма и Анне, ето како се јави Божије благовољење на српам грјешног рода људског, ето прве сјајне звнјезде на мрачноме небосклопу људскоме, која расвијетли густе облаке л.удскога живота, н са којом дође сунце правде и истине, и обасја и загрија све народе на земљи. * •* А сад бл. хр. чујте о том: каква је значаја за нас свети храм ? Храм је за нас исто онако, као што је нашем тјелу срце, јер као што од срца завнси свако кретање, дјеловање и стање нашег тјела, тако исто налази свака наша духовна нужда својег одзива у божијем храму. Тако, ако когзд хоће да осигура душу своју, да се не би узнемиравала, поводила и тровала свјетским пороцима, тај долазп у храм ради душевне заштнте; ако је кога туга обузела и душу му обрвала, он у храму налазп души лијека; ако је ко ожалошћен у храму ће наћн утјехе; ако је кога каква неправда цос/гигла, у храму ће наћн уточишта и олакшице; ако је кога злоба, пакост и завпет црнијем и пакленијем мравом окружила. и ако кога мрзост и освета гони, у храму ће га прихватити л.убав; је ли ко намјеран какво добро дјело започети, то долази у храм да у њем' потражи благослова својем предузећу ; ако нас болест каква мори, у храму се за здравље молимо; је ли се родило дијете, у храму се препорађа у нов живот посреством тајне св. крштења ; ступали ко у брачну везу, у храму добива благослов на супружески заједнички живот ; јесмо ли згријешилп, у храму тражимо опроштење тога гријеха, па. га одиста н добијамо, чим се свесрдно за гријех покајемо, те очигаћени и | оправдани кајањем и исповјешћу, примамо у се