Dabro-bosanski Istočnik

Орт. 222

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 4 и 5

Оволико у прилог нагаега драгога покојника, да би се одужили његовом неумрлом пепелу, који ће дуговјечно остати у благодарној успомени свију његовијех иријатеља и познаника, а нарочито уцвил,ене му пастве. Мир иепелу твом свештениче и слузкбениче цркве и олтара. Чајнича 1890. Ђ. С., учитељ. Василије Новаковић, иротопрезвитер Петровачког протопрезвнтерата и парох колунпћки, пакон 10 дневног боловања иреселио се у вјечноност 14 марта 1890. год. Покојник јс рођен у Врточу (котара Бнхаћкогј 1. јануара 1813. Школу је учио као и остали свештеници оног времена. Рукоиоложен јс за ђакона 20. марта 1850. а за свештеника 25. нстог мјес. н год. од мптрополнта Дабробосанеког Пгњатнја I. и одређен на парохију Пегровачку еа којом је и Колунпћка спојена била, и у истима вршио је свештеничко дужности ревно и постојано. Због тога године 1866. буде пропзведен на протопрезвнтерскп чин и нменован за надзиратеља Петровачког котара од мптрополита Пгњатпја II. Иза себо оставио је супругу, 2 кћери и 2 сина свештеника. Сахрањен 16. марта о. г. уз велнко саучешћо народа и 8 свештенпка тјело покојнпково предано је мајки земљи. Дамјан Вучковић, протојереј нз Санског ]\1оста, након тешког боловања премннуо јс 8. Фсбруара о. г. Тога исгог дана у 4 сата иослије

подне пренешено је тјело покојниково у цркву а сутра дан пошто је опојано од шесторице свсштеника, сахрањено је у старо гробље. У црквн над одром покојнпковим држао је кратку бееједу надзирател. протопрезвитерата парох Лазар Ћулибрковић, а на гробу пак говорио је свештеник и поклоник Мнле Попадић, истакнувши у кратким цртама живот и дјела покојннкова; а опроштајану рпјеч држао је учитељ српске школе 0. Гајић. Пококојннк је рођсн у селу Дабру (кот. С. Мост) 26 маја 1834. год. Рукоположен је за свештеника 24. јулија 1851. од мнтропол нта Игњатија у Сарајеву. Пропзведен је за протојереа 26. Септембра 1866. год. од 5штрополита Игнатија у Бихаћу. Послужно је своме народу у сваком погледу као добар пастнр, реван свештеник н учите .Б. ■|* Ђорђе Перовић пз Црнотине (котара Сарајевског), богосл. срп. православног завода рељевског, а учитељ српске школе у Травнику, преселио се у вјечност 17. Фебруара ове г. након 30-дневног тешког боловања. Покојник је рођен 17. марта 1869. годпне. Пошто је свршно основну школу на Илнјашу и Високом, ступио у Богословски завод у Рељеву 1883 4 и кроз четирн годино иоказао је похвалан успјех. У годнни 1887.8 примио се је учитељске дужности, коју је вршио тачно и савјесно свс до дана док није пао у постељу и Богу душу предао.

С т е Тражи се учитељ за иравосланну сриску вјеропсиовједиу школу у варопшци Добоју (Босна). Плата је 450 Фор. а. вр., уз то елободан стан, огријев п башча за поврче. Рок траје до 20. јулпја о. г. У Добоју, 2. маја 1890. За срнско-правосдавну ошцтину, иресједник Симо Танасић. Гражп се учитељ за православну српску вјероттсповнједиу школу V селу

чај. Осјсчанпма, Котар Грачаннчки. Плата је годишња 400 Фор. а. вр., стан и огријев с баштом. Учител. је обвезан при сваком богослужењу у цркви појати, и дјецу појањл" обучавати. М олбенице до 15. јулпја пмају се поднијетп: „Сриско-православном нротопрезвитерском уреду н Грачаницн" (Восна). У Осјечанима. 15. маја 1890. Српско-православнп црквено-школскп одбор.