Dabro-bosanski Istočnik

Св. 4 и 5

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 223

Статистички иреглед сраско-ткравославне архидијсцезе херцеговачко-захумасе у години 1889.

Свештенство

Протопрезвитерат Цркава

<3 о { М

Душа

Прота

Свештеника

сс к

м и

? • §

и . оЗ т

Села

о о ^

43 к

с "П

о о 05

Ф о

кН Рн

рн : >< < !

1

Мостарски ....

9

2

70

7

2133

10763

—

5

1

О О

—

1

—

2

Требињски ....

48

5

128

10

2098

13769

—

9

—

2

—

—

3

Билећки

21

1

121

10

1593

11625

—

7

—

2

1

—

4

Невесињски . . .

7

—-

41

7

1422

10217

1

8

—

—

—

—

5

Фочански ....

5

—

96

7

1180

9363

—

5

—

—

—

—

0

Гатачки

11

—

46

5

988

7563

2

5

—-

—

—

7

Љубински ....

11

1

47

'> О

743

5777

—

2

—

1

—

1

8

Столачки

5

—

16

3

566

3385

—

2

—

—

—

—

9

Чајнички ....

4

—

146

5

779

5007

1

3

—

—

1

—

—

10

Коњички

2

—

14

1

153

1343

1

—

•—

—

—

—

—

11

Пријепољски . . .

3

2

68

7

792

6676

—

9

2

—

—

1

12

Пљеваљски . . .

2

5

64

13

1026

8102

2

16

—

—

—

—

1

! Укупно

128

16

857

78

13473

93590

7

71

1

10

1

о

2 |

Примједба. У овом статистичком прегледу истина назначено је свега 16 манастира. То је свега 16 и са оним норушенима, а читавих манастира данас има у Херцеговачко-захумској епархији свега 6, осталих 10 ностоје у развалинама. Од ових 6 манастира: 1 је у протопрезвитерату мостарском, 1 у требшвском, 1 у билећком, 1 у љубињском. 1 у пљевањском а 1 у пријеиољском.

Позив иа иретилапу на дело: „Историја српскога народа," за народ и школу од Милоша Н. Иејиновића, проФесора. Намеран сам издати на свет „Историју српскога народа", која ће бити подесна за употребу ширег читалачког света а и за наше средње школе. Истина у новије време, имамо више дела о народној историји. Ну, та су или опширна Дела, намењена више стручњацима, или су давнашња, већ застарела, развучена, с мањим историским грешкама, или су преводи. Али, целокупне историје српскога народа, која би била нзвод, удешен према најновијим историским истражнвањима, која би обухватала прошлост српоку, од најстаријих времена па све до најновијег доба, немамо такве, те да би могла бити подесна и за шири читалачки свет а и за школску омладину. Нама се чини да је писање народне историје наше, у овоме правцу, једна од преких потреба. Јер, замислимо само, коиико ће њих доспети или моћи нрочитатц онако разбацано градиво