Dabro-bosanski Istočnik

Св. б

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 227

да Му се клањати вал>а духом и истином, и да Му се клањати може на сваком мјесту. в) Учење о човјеку, које проповиједа хришћанска релиђија, је јединствено. С једне стране казује нам оно, да је људска природа до крајности повријеђена тако, да смо ми по природи синови гњева, и нужно је да се препородимо; с друге сгране приповиједа нам о високом достојанству човјекову и псказује његов важни позив (нлзначлт), кад говори, да ћемо ми посредством Исуса Христа опет постати синовима Божијима, браћом Исуса Христа, и заповиједа нам да будемо савршенима, као што је савршен Отад небесни. 2) Други дио теоретичне науке, коју заклучује у себи учење о васпостављењу царства Божија, 1) слика биједно стање рода човјечијега, 2) опредјелење Оца небеснога о васпоставлењу рода човјечијега јединородним Сином Својим, и 3) описује испунење тога великога дјела. Исусом Христом, који нас је својом науком и животом укријепио против господства гријеха, страдањем и смрћу прибавио нам опроштење гријехова и даровао наду на вјечни живот. 8) Трећи дио, који у себи закључује учење о испунењу наравственога царства Божијега у другом животу, састоји се у том, што а) Исус Христос обећава вјерујућима вјечни живот, и не само као неодузетну награду за добродјетељ, но уједно као дар неограничене благости, као насљедство Оца небеснога и сунасл.едство са Ису сом Христом. Тако у посљедној молитви, обраћајући се к Оцу, молпо Га је Он: Оче, хоИу да V они које си Ми дао буду са Мном гдје сам Ја, да виде славу Моју, коју си Ми дао, јер си Ме вазљубио прије тхостања свијета. (Јоан, 17, 24.) б) Исус Христос проповиједа не само о продужењу (трајању) бића душе послије смрти, но и о свеопштем васкрсењу душа у дан суда, и то учење потврђује примјером, као: васкресењем Лазара и других, и властитим својим устајањем из мртвих, које је, по учењу апостола, образац нашега васкресења. Тако символ Хришћанснге релиђије садржи у себи науку: I) 0 једном Богу, свеблагом и светом Оцу свију људи и цару нарственога царства. 2) О Јединородном Сину Божијем, кога је Бог Отац послао не само да просвијети л>уде, но да и умре за њих н васлостави нарушени поредак у наравственом царству. 3) О светом

Духу, животворећем и освећавајућем, и напошљетку 4) 0 будућем животу, гдје ће васпостављено наравствено царство имати достићи своје савршенство и пуноћу. Главни основ науке, разуму постижне, у којој Исус Христос високе и плодоносне пстине проповиједа без школског метода, је ово: Бог је свију вас Отац, а ви сви међу собом сте брапа. Главни основ науке, разуму непостижне, је: Исус, Син Божији, Искуиитељ људи. Ђ) С теоретичком науком Исус Христос сјединио је и чрактичку, која се дотиче дужности, тсобуда и средстава. Дужности. П1то се тиче дужности ; то пошто су сви л.уди учасници гријеха, Исус Хрпстос прије свега захтијева истинито покајање и поправљање. Тако прва' ријеч из Његовијех уста бпјаше : Локајше се, а посљедњи налог апостолима сасгојао се у том, да ироиовједају шкајање свијема народима. Поправљање имало би се започети не спол.а но из нутра — с побољшања срца; јер из срца излазс зле мисли и дјела (Мат. 15, 19.) Стога Он и сматра за осуђења достојна не само дјела, но и све тајне мисли и зле жеље (Мат. 5. 28.), жестоко устаје против лицемјерства (Мат. 23, 13. и др.), хоће, да се Хришћани клањају Богу духом и.истином, (Јоан. 4, 24.) с искреним расположењем срца (Лука 21, 3. 4.) и у онште да се старију, да задобију вишу праведност, нежели што бијаше Фарисејска. Саме дужности не набраја Исус Хаастос све подробно, но преимућствено указује на начело, из којега може сваки разумјети своје обвезе, — има за цијељ образовати карактер. То начело је љубав према Богу од свега срца, од све душе, од све силе, и љубави према ближњему као према самом себи. Лзубав према Богу не смије се састојати у једином само чувству, но мора бити дјелујућа, која се изјављује држањем заповијести (Јоан. 14, 15.), подражавањем Богу, и одликујућа се ревношћу за добро (благо) људи по вољи Божијој. •Бубав према ближњему мора служити својственим биљегом ученика Христових, мора бити дјелујућа, и по примјеру Исуса Христа и Оца небеснога. који даје да сија сунце Његово на добре и на зле, мора се простирати на све људе па и на саме непријатеље. Побуде. Према тому како су наравствена стања људи и њихова својства разлнчна; то 1*