Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 228

Б. X. ИСТОЧНИК

Св. 6

Исус Христос употребљава и различне побуде за њихово поправљање, какове су : страх и претње, обећање вјечнога блаженога живота, и напошљетку светост воље божије. Но особита хришћанска побуда к добродјетелном животу састоји се у послансгву Сина Божи]а зарад спасења л.уди, у Његовим страдањима и смрти ради получења оггроштења гријехова и ради надежде на вјечно спасење. Но посланство Сина Божијег на овај свијет и Његово страдање и смрт с једне стране показују нам вјечно правосуђе и светост, а с друге бесконачну љубав Ода и Сина према роду човјечијем, па тако усељавају у нас, сграх од гријеха и уједно побуђују нас на враћање узајамне л,убави. Средства. Да се л.уди не би могли жалити на немогућноет испунења Хришћанских обвеза, или на слабост сила својих, Исус Христос к обичним средствима разума присајединио је још и друга, као што су: Властити Његов примјер: Ја вам дадох углед да и ви тако чннитае, као штао и Ја вама учнних. (Јован 13, 15.) Обећање свемоћне благодати: Заиста, заиеш.а вам кажем да штпогод узиимаеше од Оца у имг Моје даИе вам. (Јоан. 16, 23.) Установлење дркве, која, осим других припомоћи (посокш) за добродјетељ, садржп у себи седам тајанствених свештенодјејства простих по својству, високих по мислу и плодоносних за благочашће. Наравственост Исуса Христа приличи свему роду човјечијему : она је чиста, висока, а ипак човјечија, прихваћа људе . онакве какви су, и руководи их к оному, каквнма су дужни бити; обвезе, побуде и средства нису ограничене временом, мјестом и класом људи, него приличе свему роду људскому свију времена и мјеста. 0 спољним биљезима Божанствености хришћанске редиђије. Откуда је получио такву високу и тајанствену науку Исус Христос, који се родио и васпитао : а) међу народом, не баш толико просвјећеним, а међу тим приврженим к обредима и са националном гордошћу очекивајући у Месији земал.ског дара ; б) у такво вријеме, кад јо политичко, релиђиозно и литературно (књижевно) стање тога народа било сасвим жалосно; в) од спромашних родитеља, познатих са њихова

благочашћа, али не са учености, и г) при том у Назарету, који су и сами Јудејци презирали? Чујмо, шта Он сам о томе говори : Исус Христос постојано и јасно свједочи о Себи, да је Он посланик и Син Божији, који је добио од Нога не само заповијест — да проповиједа науку, но и саму науку. 1) Исус Хрисжос тврди, да јс Он, добио од Оца затговијесш или налог — да проиовијсда рслиђију. Сва мјеста, у којима Он проповиједа о Свом посланс.тву од Бога, а међутим у вишем смислу него ли Мојсије и пророци, указују. на то значсн>е. Тако он захтјева вјеру, јер Га је Бог послао : јер Бог шако вазљуби свијет, да је и Сина Својега Јсдннороднога дао, да ниједан који Га вје2 >ујс нешгине, но да има, живот вјечни, јср Вог нс иосла Сина Својега на сви ,Јет да суди свијету, но да се свијеш, сџасе кроза-ЈБ'. (Јоан. 3, 16. 17.) Дјела, која Ми даде Ошац, да их свршим, сама таа дјела свједоче о Мени, да Ме је Оимц шслао. (Јоан. 5, 36.) Тако он вели, да ко у Њ' вјерује, тај вјерује у Бога : ко вјерује у Мене нс вјерује Мснс, него Онога који Ме иосла. (Јоан. 12, 44.) Тако Он јасно говори, да Он учи не оно, што Он хоће, но Отац Му је дао заповијест, чему је дужан учити : Ја од Себе не говорим, нсго Отац који Ме иосла, Он Ми даде зстовијест, шта % казаши и шта Лу говориши. (Јоан. 12, 49.) 2) Исус Хрисшос тврди да је Он и сам садржај Своје науке добио од Бога Оца. Тако Он говорн: што Ја чух од Њега, то и казујем свијешу. (Јоан. 8, 26.) Моја наука није Моја, но Онога који Ме посла. Ко хоИе Његову вол.у творити, разумјеЛе, је ли ова наука од Бога или Ја сам од Ссбе говорим. (Јоан, 7. 16. 17.) Такво је свједочанство Исус Христос дао : а) Народу. И дивљах у се Јудејци говореЛи: како Овај зна књиге у а није се учио ? — Тада им одговори Исус и рече: Моја наука није Моја, но Онога који Ме иосла. (Јоан. 7, 15.) б) Апостолима у праштајућој својој бесједи с њима (Јоан. 13—16,) и у молитви к Оцу Својему: Ово је живош вјечни, да мознају Тебе јединога исшинитога Бога и Тобом тгосланога Нсуса Христа. Сад разумјеше да је све тто си Ми дао од Тебе, јер ријечи које си дао Мени, дадох им, и они иримише и познадоше исшинито, да од Тсбе изиђох, и мовјероваше, дсс си Мс ши иослао. (Јоан. 17, 3. 7. 8.)