Dabro-bosanski Istočnik

Св. 6

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 220

Па то исто посвједочио је Исус Христос пред КајаФом, кад га је истн заклињао именом Божијим, да каже о Себи истину, а тако и пред Пилатом: Царешво Моје није од овога свијеша. Ово свједочанство Исуса Христа о самом Себи

већ је важно и достојно потпуне вјере по Његовом впсоком наравственом карактеру,потврђено разннм Његовим чудеснма, ггророштвпма, васкресењем и вазнесењеи на небо. (Свршиће се.)

Проматрање живота и рада свештеиичког. Лисма оца сину. 1.ДНО. ' Треће писмо. (НаставакЈ

У прошлом пиему говорио еам ти, еине мој, о непријател.има мирне душе

евештеничке

, говорпо еам о етраетима, које некп називају душевним етрастима. Те еу етрасти тим опасније, што се непримјетно развију у нашем срцу и живе у нама иод именом благодарности и вр.дине. Надам се, да не ће оне поколебати у теби л.убав према чистоти душе п срца; знам да не ће моћи искваритп твој морални живот, јер ти ћеш да изабереш себи поприште сеоског свештеника, а у таквом положију не ће имати прилике частољу бље покушавати, да окупира твој живот и рад. Али мјесто те страсти, говорпћу о другој, с којом се мораш борити и коју мораш да побједиш; о осталима говорићу ти, кад буду одпочеле дјејствоватн тобом, а надам се, да ћехп ти битп мени отворен и искрен. Ја ћу тебп показатп суд и мишљење моје о таквом предмету, који не треба да помутн твоју младићску стпд.вивост. Тп мораш то знати, да би могао судити о себи, да ли сн способан, да будеш свештеником. Та страст смјештена је самом природом у нашу крв. Она се одликује од других страсти тим, што не долази с пол.а; њезин зачетак буде у људској крви, а за то је и има у животу сваког човјека.

Ето због чега мора најпрпје стуиитн у свезу онај, који жели да прими на се чин свештенички. Тпме се умирују страсти п добпја се јако срество, да пх надбијемо н уништимо. Тн ћеш да будеш свештеником у времену, кад сн пун силе н здравља, кад је крв тако врућа, да мало узбуђење силно усколеба и тим даде ерцу већу власт над свима другим душевним способностнма. Ослаби ли човјек своје тијело иостом и радом, а буде лп слаб карактером, то п тада неће га она оставити у миру, него ће распаљивати његово уобраЖ6ЕЕ>6. Свештеник је н муж жене и служител> Божији; у пошл.едном елучају њему је неопходно чувати чистоту п тијела и душе од грјешних помишљаја за вријеме богослужења. Можеш појмити, каква теппса борба иредстоји шему са самим еобом. НадвлаЈјује ли твоје срце све душевне способности н гори ли у теби тако крв, да је не можеш обуздати, то је боље не примај се тог звања за то, што ће грјешне помисли иомутити тебе у оно врпјеме, кад ти је најнужннје спокојство и мирноћа, као најважнпји п први услови срдачне н нстините молитве. У такој прилици најпотребпнја тп је чврста воља и одважност, да владаш собом, да побједпш себе и да се користпш својпм правом