Dabro-bosanski Istočnik

Отр. 326

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 9 и 10

воелавног учитеља п евештеника. Према дужности и задатку, занста нмају велико повјерење; а ми очекујемо, да ће то повјерење и оиравдатп и пред Богом и пред људима, што свештенство, са врховним духовним властима са пуним правом и очекују. Шта има светије но дјелати за народ и за срећу његову; а то ће чинпти сваки онај који у општину ступа не славе радн, но да мушкпи отворено ступи на браНик народних и црквено-школских права. Ннје једна прилпка, у којој се може впђети дјело руку наших општина. /Ке.ља је нашег народа да њихов рад вазда буде крунисан ејајем и добрпм плодом; па у колико је жел.а у толико је и воља, а |>е није нека буде — да се притекне и у помоћ. Како појединац није ништа у мору општности, тако и поједнна општина, без сагласности народне, па и других општина, не ће моћи извршити све своје дужности на захтјев народа. И ако се оно каже: народна је воља, као мутна вода; али свак како иојединац, тако и општина, нек не смеће са ума: „па кога су мнози, на тога су и Бози." Општине, у нашој домовини Босни и Херцеговини, огледало су нашег народа. По њиховом раду н уређењу можете оцијенити шта вриједимо, а у заједничком њиховом раду са свештенством огледа се наш духовни хршићанско-морални живот.

Кад је то тако, смијемо лп бити одвојеии или још горе: поцијепани. Наше општине бпраие су од народннх скупштина. То се народно право протеже од незапамећених времена. Оие воде свој почетак од народних првљенаца и поглавара. Истина, данас се на избор општпна много већа пажња обраћа, не само од стране народа, но и од стране духовне и свјетс-ке власти. У том погледу тешко је погодити средпиу, а још теже задобитп већпну или задовољити свима. Ово је очита истина, а и познаје се по нашим многим партајама а и неприликама на које општине у својим радњама наилазе. Задовљпти народ није тежак посао, али је немогуће задовољитп славољупцима н усијаним главама, које мисле, да без њихове мирођије никакова чорба не ваља. Ово је наше унутрашње зло, кога не можемо да се отресемо и које нас у клици хоће да подгрнзе; а нпје један случај ђе је тај несретник био узрок, да \ се и трећи у нашу управу умијеша, и да нас „научп реду". 0 овоме стању наших општина, могло би се на дугу и на широко писати, но је потребно што краћи бити из разлога тога, што су н народне скупштине по мјестима, почеле узимати своје право надзора и избора у руке, па се надати бољем и раду н реду, јер треба народу рачуне предавати.

(Наставиће се.)