Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 356

В .-Х. источник

Св. 9 и 10

чоред бира, свештенетво мора куповати жито да прехрани своју породицу ; 4. Свештенетво једногиасно закључи и своје обећање стави: да ће набљудавати нобожност и пристојност у народу, дн неће зазорно викати, сваки час из олтара излазити, да се неће од селе у о-лтару с људима и клисарима разговаратн, да свете дарове употријеби без икаква н најмањег остатка ; 5. Да се свештенство у будуће'строго прндржава закона и наредаба, и избјегава све што је против црквеним правилама; 6. Да се набљудава чистоћа цркве с пол.ч и изнутра, да свака ствар (утвар) буде у свом реду и мјесту, да нема прашине и паучине, да се порте ограде; 7. Да се сви свештенићи подпишу на молбу конзисторији, да не би се кулнчило у стварима работним и новчаним, којим се свсштеннци и њпхови синови терете, па и њихова марва. II та молба да се пошаље н представи влади; 8. Да сс умоли котарска област да подјејствује код народа да се гроблл ограде, јер свештенички савјети и говори не помажу. 9. 10 и 11. тачка односи се на прилоге цркве Маглајске, на избор подпресједника и на претплату на Источннк. У треЉј рсдовно/ сједници овог протоирезвитерата држаној 3. јулија 1890. године, рјешавано је и закључено: 1. Да ће сви свештеншш по добивеном напутку старати се да издају благовремено мјесечне изказе, рођснпх и умрлих тачно и у реду кот. уреду, како им се не би пребацивало с које стране ; да ће тачно уппспвати у своје књижице или нротоколе (матрикуле) који пх имају, па кад затреба за мјесечне исказе илн годишњи исказ конзисторији, да се нс нсписује из општинских протокола те да вара н себе у другога (а то се увидило). Који би против ове тачке грешпо да сљедује пријава ; 2. Да сваки нма на 6. августа ов. г. вршити у евојој цркви благодмрење за рођен-дчн Његова Величанства; који има цркву а служи се у њој, да тај врши благодарење с лптурђнјом заједнр илн пошље ове, а који пак нсма цркве тај да врши благодпрење при јутрењи или водици, само да не смије заостати. 3. Да осим иарохијалнога уреда у Сребреници, који има своје изводе сходне својим про-

токолима већ од 10 година, Саво Дангић и Ристо Поповић, који наручују по 10 ком. од све 3 врсте извода и Димитрпје Блажић из Кнића, који хоће само по 3 комада од све 3 врсте — остали пак свештенпци иосуђују то дјело протопрезв. уреду свом, да он издаје по по потреби нужне изводе, коме ће назначити главне тачке потребне за извод, јер веле да немају ни црквених печата. Горе поменути ће положити што скорије претплату. 4. Да неки свештеници о посгупку знаменовати дијете, кад је ово у рукама (при руци), управ.ћају се по томе и врше сходно пропису у требнику „Л10ЛНТЕК1 кк еже назплдинлти о г п(к >чл" . . . , а неки, што су поступали друкчије да ће вршити по казаном правилу и како пресједннк врши; алн за вршење знамења над водом у име дјетета није на сигурно, јер многи и многи различно врше, а по другима мјестнма видило се да чак неки н „Аџијазму" уиотребл.ују ништа не читајући итд. те тако незна се које је добро и има ли га гдје год да је прописано. Је ли оправдано, да се очнтано знамење над водом може употребити на више времана, за вишс дјеце, дакле у множини за оба спола не спомињући имена но само: „рЛЕК1 ткоа" и где треба и\к, ИЛ1К. итд. прекрштавајући воду руком и дувајући три пута у исту, а по свршетку молитве „Господн Кож« нлшк" -- кад дакле није дијете у рукама одмах бсз „РлдбигА Кллгодлтнл/Јч" долази дневни отпуст. Кад дијете д >ђе у руку т. ј. кад се хоће и принесе да се крсти онда му се опет молитва горња чита и име надјева, што је право рећи знамење, а за тим — „Р лд 8 иса " . . . . па онда даљи обред. Тако пресједник излаже, а тога се прихваћамо и сви да радимо. Ако није оправдано желимо знати. Односно свештенпчкога Фонда једни не могоше а једни прегоше да пристану, на име: Алекса Поповић прото, Саво Дангић, Ристо Поповић и Теодосије Поповић, и прнсташе у тај фонд даватн кроз 10 година по 15 Фор. а поеле ових доживотно само по 5 Форпната сваке годпне, чим исти у живот ступи и објелодани се. Истина у оваковом за сад мучном сгању нашем тешко је,-но мислећи на пошл,едак за дјецу нашу прегли смо и неодричемо се. Остали пак већим дијелом сеоски свештеници извнњуЈу се, да су им синови за рад одра-