Dabro-bosanski Istočnik

Св. 9 и 10

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 357

сли, они сами да су сиромашни, остарели и с малим парохијама, и да не могу пристати и ако би хтјели. Остале тач!«е II. сједнице одобрене конзист. дописом од 6. јуна ов. г. број 756. прииљене су с обећањем, да ће се сви старати, да се ирема њима владају и испуњавају их као и тачку о потврђењу Обрада Симића за подпресједника. 5. Сви се сагласише и пристадоше, да се сви пошто сваки у својој парохији. има магве више невјенчаних парова потпишу на једну молбу, која се има саставити и на В. преч. конзисторију послати, као што је и учињено, не би ли иста против овчг нереда лијек дала. 6. Сви се сагласише, да то није оправдано ни вриједно, но да морају свештеник или кум при крштењу име давати дјетету па онда да се пријавл.ује, и ријешпше једногласно да се да једна молба од свију написана мјесном котарском уреду, да би овај изволио то обуставити и поставити захтјевани ред ; т. ј. да се народу закаже да хити с' крштењем дијетета, јер иначе но 3—5 мјесеци незнамо да Је дјете рођено, а котару га је пријавио и име му дао. 7. Вршено је појединце испитивање о вр. шењу св т. крштења, и увидило се да има доста разлике у церемонији. Једни врше и „<иолтвм жлгк родн/шии/к четмрјдесатир^. дие\- г к " па онда оглашење и крштење ; други опет у крштењу мијешају воду с крстом при ријечима: „кел '|и еси Господи . . ." ; трећи пак, „елеи јјлдоелија " у суду освећује више пута читајући принадлежећу томе молитву увијек док не потроши, а не један пут да освети па кад потроши опет да освети и молитву чита. О свему овоме је разговор вођен, исправљено је, доказивано је и напутак је дат, како да се врши једнообразно а правилно, шта да неки изосгављају што су научили радити и придруживати крштењу што није правилно а ни потребно. 8. Да ће сваки према налогу уреда свога и ријечима св. писма „|аки> лбкдки днУе с8ч ,г к" старати се својски, да у својој парохији одржава ред и владање (морал), да ће јавне и тајне блуднике и блуднице прво на само савјетовати, да се поправе и покају; не успије ли се тако онда да ће пред 2—3- побожних парохијана опоменути их згодном приликом, казати им нут исправл,ења, за тим више пута у цркви говорити, учити а тако на збору и састанку; одвраћати од зла

оне, који му на сусрет иду, али не спомињати их е да би се сами сјећали, па најпослије изобличавати, укоравати, у цркву им не дати, па ни нрилоге њихове не примати, док се не би покајали и поправнли. Међу тим здраво стадо да ће сваки учити да се такових клоне, да се не друже с' њима, е да би и како год у срцу жалост осјетили: „Пропов^кдКи слоко, нлстом кллгокрелшгк и кезкрблшпгк овлнчи злп^ктп, ул^оли" . • . (II. тим. 4: 1—2) 39 пр. Василије Великога. 9. Да ће сваки својски трудити се и старати се да народ свој одвраћа од гатања, саливања олова или воска од страве, купања код циганки, туркиња, заврчавања и бајања, огледања у грашке и карте, те из њих срећу или несрећу недознају, ни лјек да траже, него с вјером прибјегавају јединој својој помоћници матери цркви, јер она само спасава. На жалост, ако се дозна да и неки свештеници у то упадају, као што се више пута дознало и чуло, да ће се таки одмах пријавити вишој духовној власти, која ће према таком мјере употрјебити. И 30. пр. лаод. Сабора немило то осуђује. 10. Да се има једна молба од свију потписати и послати на високу земаљску владу преко кснзисторије да би благоизвољела ослободити свештенике, њихове синове од кулука и намета онштинског а марву њихову тако!)е од кулука, као што је и учињено. 11. Иресјсдник јавл,а: да у његовој парохији има 4 невјенчана пара и да се скоро једна дјевојка од 15 година у селу објесила. Подпресједник да у његовој парохији има 2 невјенчана пара, и да је једна жена. родила близнад, од којих је једно дијете мушко и здраво, а друго женско а да нема руку но само шаке с прстима из рамена. Димитрије БлажиЛ да има 2 невјенчана пара. Саво ДангиИ да има 4 невјенчата пара. Васо ПавловиЛ да има 2 невјенчана пара. Васо ЈовичиИ да му се у парохији скоро један дјечак објесио уставши иза ручка између чељади. Сшојан Поиовип да има 2 невјенчана пара. Рисшо Иоповић да нема ништа. Јоснф ЂлажиИ има у парохији 2 случаја : да су два човјека жене оћерали.