Dabro-bosanski Istočnik

Св. 9 и 10

Б. X. ИСТОЧНИК

Бра^о свештеници! Пазите! доба је данас вр.ло важно и озбиљно; а ситуација, у коме се брод народни налази, веома жалосна. Оистанку нашем иријетп велпка — заиста ве.шка опасност! Пазите! тако удружени, обратите пажњу на стап.е то, у коме се данас вјера и цркка наша — народ српски иа.лазп. Правап, вам је добар; тежше племените и хуманитарне; али пазите, да циљ непромашите; да свето започето дјело на корист вјере, цркве и морала хришћанског — на корист идеје српске — не пропадне. Слажите се, договарајте се и потпомажите се узајамно и као људи и као браћа; јер нијесте сами — с вама је Бог: где су два у име моје скупљена, ту сам и ја посред н.их —■ казао је Христос. У своме раду без сумње, налазићете на разне барикаде. Ну, не клоните духом, не очавајте, него се вазда крјепите, напајајте: вјером, љубављу и надом на Бога, који каже: само ако вјере будемо имали, то 1зе се и планина, — ако јој кажемо, да се премјести са једног мјеста на друго, — заиста премјестити. Воља и енергија, а при том п иомоћ божја, па ће се све лако моћи постићи. Ми се, овамо веома радујемо, што је се свјест тамошњег свештенства пробудила и сагрејала срца ваша таквим осећајима; те вам је тако сад дата већа могућност, да узајамним, заједничким и сложним радом на тим сједницама, постигнете оно, за чим жудите и тежите као и ми овамо. У то име, ми вам браћо свештеници, радосно и одушевљено честитамо ш/рви ваш у име Бога сашанак, -— желећи и Бога милостивога молећи: да својим радом у најбољој слози, реду и једно-

душношћу на тим сједницама, својим свештенпчкпм владањем и аутеритетом, задобијете љубав и симпатију код народа српског; како би свештеникова ријеч била светиња, а свештеник камен темељац, за зидање народне зграде и остварење српске идеје. БраЋо свештеници! Ви сте народни учитељи, ви сте пз народа, ви жишгге са народом, ви сте са њпм и у најинтимнијем односу. Ви имате доста и широка поља и могућности да познате врлине и моралне болести народне ; да дознате, када је вук већ близу стада; па за то вјером, надом и љубављу еванђелском, од које нема више у свјету, утврђујте врлине, а вука прогоните мачем Христовим, крјепећи сами себе трпљењем и уздржљивошћу. За то, нека је свима примјер високи и у г.лед апостолски. 1Бих је мало било — 12, али, они својим животом и енергичним радом, одушевљени науком еванђелском, постадоше „премудри ловци" — освојише (уловише) цио свјет, да и дан данашњи господари и управља свјетом Х^мгиЛажшво. Даље, оставили су нам углед и св. оци, пастири и учитељи цркве; а као највећи примјер -— „урнек", оставио нам је Голготски мученик, Господ наш Исус Христос, који и душу своју полагајет за овци: „Дзт* ес/ик пастирк досрк!, н д8ш$ скок> полагак* за 0КЦК1." Од колике су пак потребе ове сједнице, за међусобни договор и узајамно потпомагање о великим потребама своје цркве, о унапређењу побожности и о проналаску начина и пута за што боље, успешније и правилније кретање и вршење пастирске дужностн, — опет нека нам је углед Христос и Апостоли. Господ наш Исус X. шиљући своје своје ученике у свјет, да проповједају