Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 360

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 0 и 10

науку његову, никад није шиљао појединце, већ два и два. Па, кад је И. X, увиђао иотребу, да апостоле шиље два н два, то, колика је потреба у данашње врјеме за браћу свештенике, узајамнн договор и помоћ ; када у свјету видимо на сваком кораку, како се свештенство, вјера, црква, морал хришћапски и све што је свето п за поштовање немилице проФОнира ; а римска пропаганда при том распрострла своју дјелателност по цје.лом свјету — не поштедивиш ни нас. Гдје је била ова лијеиа срећа, да ове сједнице иису прве п тек сад у 1890. год. Ну, кад може бити већ другчије није

могло бити, да се то н раније оствари, није доцкан то ни данас чинити, јер што год човјек иропусти п не учини у своје врјеме, може то учинити и доцније; „ника,д није доцкан чиниши добро." .У то име опет н на завргпетку свом, ми честитамо радосно браћи свештеиицима, желећи, да те сједнице уроде добрмм плодом и дочекамо да видимо благотворне посљедице, како по цркву, вјеру и морал хришћански, тако и по иарод српски. Живјело срмско иравославно свештенство требињасог иротоирезвитерата. М. С. Анђелковић, свршени богословац.

С т а Старе књиге. Ј Књига, која је у некаквом врло влажном мјесту лежала, па јој је сва горња пословица иструнула, а доња остала је нешто читава, називала се ваљда : Поскддни № с[;атк 1\" к, и В огс 1||() о\'с>дни\'к лгкста\-к «; њу је нагшсао Симеон Симоновнћ митрополит Птоломејски, и исту посветио је митроиолиту карловачком Господину Мојсеју Цу 1 снику, као што се види из следећнх редака, што се могу прочитати „ слокшгкишш Гдшгк Гдин г к Жоиш ГОтникт* пракослдкни Др \Јеииско1ГК и МитронолЈтТЈ, ксеги; к ДЕржак^к ккшшага' и к«слакн'ки1шги> . . . а8стршскаги> и)кр , ктан>ш,аг№СА Оерки) Олакенскаги) и кала\-шскаги> Народа, и и)гк Цесар : Кралек : келич : д"кисткителнкш дкорнкш Оок/ктник г к , на понизн-кишее прошенје Ј1решск/мценаги> гдна Сг\-лииша ЖнтрополЈта Пт1џлол»искагиЈ, коеже ЖЕла10ш,н радн слишатн, читати, и разВлгктн, т\-полгк издати, и к' народ г к шп8ш,атн, Илагослоклдггк, к' Ејешгк 1781. аггбст 27." У посвети чита се ово : „ПолБчшгк уко пракослакнкш чптателн> си краткос ГГок'к-

И II е. данје ц> скатк1\, и Егонро\одпи\' г к лгкста\к, н ПрИЛ -кжНШ ПрОЧИТЛА уЛШЛИСА Ш С0Д'кАНК1\'К теке ради д'кл г к предикнк^к". . . . Посвету завршује овако : „— — 1ер8салил1а. и к'к нел\ г к дражаишагш наслажденЈА лицезр ^кнЈА Еожј/Л. гакоже иже . . тек 'к, п сек 'к кк8п 'к, прекк1ка10. — ТкоеА Л10ккм Л11рнк1 \ г к, н ирел1Јрнк1 \"к Плаг к желател г к 0\'Л1ешн к /Нитропол'ггк." Сљеди иовјест и опис јерусалима са еликама на сваком листу; као храм иресветога гроба ; сњатије с крста; васкресеније ; свјатаја Голгота ; икона козгласнкшаА скат . Жарји вггптАкппгк пренти 1ордан г к ; жертка Лкраал1ока; церкокк перко/ибченицк! 0еклк1; четкерократнал дкерк, илшже прошел г к Хр"|стос г к скдА на жрекдтн осли ; скдтилшце, к к нел1же Хрјстоск учил^к непокорнмд жидк1. Еп-кже скАтилшца естк рок-к к г к негоже, к г к кергоша пророка 1ерелик>; окчад к8ггклк; /ианастир скегога Јокапа Еогослока ; церкке ске гога Н иколла; скетог Е лсилиа ; скетога ГеоргиА н колннца; ск. Вкатерини ; ск. © втилша ; ск. Оре . . . . а ск. Иред- гечи ; ск. Георги /Л нрнжиде\ .... ид-кже снишел г к д8\"к скАткп! на ученики н апостолн ; ,ианасгир'к ск. ОнбфрИА; к8п'клк сплоал1Л/.\