Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 388

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 9 и 10

Нзегово високопреосвештенство одпутовало је уз купрешко поље у град на конак са протођаконом и г. Манигодићем, опет у стан врједном г. Манигодићу, који се је врло обрадовао свом тако преузвишеном госту. Сутра т. ј. у понедјељак Његово високо- 1 преосвештенство крену се у каруцима еа својим протођаконом пут Бугојна, гдје је одсјео у кући Михаила Чавића свештеника, те ту се одморпо и доручковао; пошље кратке почивке крену се Његово виеоконреосвештенство са својим милим свештенством кроз варош у котарски уред, да посјети г. котарског предстојннка, код

г. браће Пппадића трговаца, а пошље тога, код чеетите и побожне госнође Јелке удове Балтић. Исти дан, т. ј. у понедјељак 2. јула, кренуло се Његово високопреосвештенство у 9 сати прије подне, н при поласку свештенство н народ | поздрави га, а због хладноће времена не допусти, да га свештенство и народ прати; и одавлен је здраво и весело исти дан преко Д. ВакуФа и Травника у Јањиће жел>езницом у Сарајево отпутовао, те и тамо сретно дошао. Дај Боже, да га срећа вазда пратила буде, те много година на дику и понос српске цркве и српског народа поживпо. У Бугојпу, 29. августа 1890. год. п. Ј1. Ј1. н.

Уз паи Ђорђе Николајевић, архијеиискои сарајевски, митрополит Дабро-босански, Ексарх свс Далмације. (Види слику на стр. 317). У овој слици приказујемо нашим поштованим читаоцима старца архијереја Ђорђа Николајевића, нашег архппастира и црквеног поглавицу Дабро-босанске Епархије. Ми се искрено радујемо што нам се даде прилика да уврстимо и украсимо овај број „Б. X. Источника" са сликом нашег архијереја Ђорђа Миколајевића, за кога се може, смије и мора казати: е је свом народу прави добротвор, а својој пастви достојни Архипастир, у чијој дупш лежи сјајна љубав, пожертвовање и пријатељство за народ свој, за цркву, вјеру православну и просвјету народну. У очпма и лицу његовом опажамо озбиљност, а у души п срцу непритворно родољубље, које је од ране младости па до данас остало чисто, искрено, стварно и корисно, са најплеменитнјем осјећајима према народу српском. Његова прошлост и садашњост то посвједочава; његов неуморни рад то казује; а то ћемо видити из његовог животописа, извађеног из календара „Орла" за годину 1889. којег је описао г. Томо Крстов Поповић, и који оппс овдје са нашим допунама у главном и укратко доносимо : Митрополит Ђорђе Николајевић родио се у селу Јаску, у Фрушкој гори, 20. априла 1807, и ту у свом родном мјесту "изучио је четири разреда основне школе. Из Јаска пређе у Митро-

! с,шке. вицу, гдје свршује добријем успјехом ц. к. њемачке школе; а одатле у Карловце, те ту најбољим успјехом доврши гимназију и богословију. По свршеним наукама био је за неко вријеме учител, трећег најстаријег разреда у вароши Иригу и од ондашњег магистрата добио прелијепу свједоџбу за најбол.и успјех у повјереној му школу. Из Ирига, чезнићи за све то већем изобрижењем, одв у Пешту да тамо настави слушати високе науке и буде примл.ен у прву годину ФнлозоФије. Но митрополит Стратимировић облијеколи се око њега, док г? на пошљетку склони, да се прими учител.ства у Далмацији, и пошаље га у Дубровник, гдје стигне лицем на нову годину по. новом календару 1830. У то доба претстављаше Далмација врло жалосну слику, пошто је ушљед поплаве италијанске, мал' те не рекох, дух славенскн у њојзи са свим изумро био, особпто уз приморје. Та добросретна судба, да како, немимоиђе ни наш Дубровник, ту стару Атину нашу, која нам је одњихала Ђорђиће, Палмотнће, Гундулиће Бошковиће и многе друге великане књиге наше; те га у тој туђпнској одори заодјенута затече при доласку свом, у њ п наш Нпколајевић. Коликим ее пожртвовањем заузео, како лн ревно и умно млади Николајевић прионуо, да бар повјереном му народу српски облик очува; доста је да ти напоменем, што је он онда, из српског Сиона дошао, те чисто друкчије није могао ни да мисли, ни да осјећа, ни да ради". „Ви сте со зсмље",