Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 402

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 11

Број 1552.

Окружпица.

Лречасном свештенстау, сршко-православним г^рквено школсккм опшшинама и сввму српско православном народу Нагие Богом храниме Дабро-босанске Екархије: благодат, мир и љубав од Ђога Оца и Госаода нашег Нсуса Хрисхаа, а од Наше смирености Архипасширски благослов и у Духу светом. очински цјелов.

Љубазна п мила Нам Паство! Усчљед немилих догађаја у животу нашег правосдавног Српског народа, и необузданог иритиска с поља, над православним црквеним животом у овијем земљ*ша, а течајем неколико стољећа, нешто због силе и страха, нешто због оскудице светих храмова, и служи г ге.ља Божијег олтара, а нешто и усљед попуштања: увукло се међу наш народ, и низом година, прешло већ и у неку врсту обичаја, много које-шта, што се противи духу св. православља, учењу, проппсима и стародавној пракси наше свете матере цркве. Између осталих уобичајених навика још и данас већином се доводе дјевојке, и вјенчаше се вршн ноћу, а у приватним кућама; крштења, и други православни обреди, свршавају се свагдје прије него у цркви; итд. Некад је то била неминовна нужда, па се није могла ни осуђивати; али данас, кад је усљед промјене околности, нестало у главном и оних узрока, иод притиском којих се то чинило; кад су се у слободнијем животу почеле на све стране нодизати св. цркве, и кад је виши број свештеника, и кад је пријека потреба да се једном почне напуштати оно, што се дугим низом година увукло на штету цркве, омаловажење св. обреда, и што је у судару са прописима и законима цркве; данас, кад треба да објеручке пригрлимо нашу свету православну цркву, ту чу. варку вјере и српске народностп : — то би било неопростиво, ако би се и даље у том остало, и надаље сеслабо за цркву марило.

Једино и најпристојније мјесто за вршење св. тајана и осталих обреда, јесте света црква, у којој се морају вршити све свештенорадње, осим изванредних случајева. С тога и на основу канона, а у свези с окружницом од 1. јануара 1885., број 186. конс., наређујемо, да се од сад, гдје год има црква, и гдје даљина мјеста допушта, сва свештенодјејства свршавају јавно у цркви, а не у кућама, осим случаја, кад за то постоје оправдани разлози, или кад само молење по предмету своме то захтијева (Трул. кан. 31 и 59.: VII. в. с. кан. 10.; Прводруги в. с. кан. 12.) Поред прописа св. матере цркве, по којима се преступи против њих, казне свргнућем чина, и одлучењем од заједнице, и поред светиње тајана и свештенорадња, и за њихово вршење прикладног мјеста; при нздавању ове наредбе руководило Нас је и то: што су већином наше св. цркве сиромашне, без икаква иметка, ограничене једино на добровољне приносе побожних Хришћана ; па кад се помисли-. да се од тог несигурног и слабог прихода морају подмиривати потребе цркве, а у многим мјестима је и једини извор за издржавање српских вјероисповједних школа, а да је слаб црквени приход један од г.лавнијих узрока, што наше српско-православе школе рамају, а многе н проиадају : то је врло нужно било, д& се наредбом успоставе опет прописи цркве при вршењу свештено обреда, и богослужења ограниче на св. богомоље. А уједно и овом приликом топло препоручгти Нашој Бо_