Dabro-bosanski Istočnik

Св. 11

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 403

гом л>уб.љеној Пастви: да боље похађа цркве и св. с.лужбе, да чврсто стоји уз православље, да љуби и поштује своју св, вјеру и ми.лу народност! С обзиром на то, надамо се, да ће и сриско-православне црквене општине, и Наш мили народ, и с те стране схватити, од колике је важности и неопходне потребе, да се по могућности све свештенорадње сведу у цркву, и да ће и сами од своје стране пружати моралне помоћи Нашем пречасном свештенству, да се ова Наша наредба, која од дана проглашења под каноничком одговорношћу иостаје обавезном за сву нашу архидијецезу, што је више могуће, и гдје црква постоји, без изговора, у дјело приводи. Прп вршењу ових обреда у црквама, препоручује се српско-православним општинама, и црквеним одборима, да нареде туторима цркава, да не траже од народа скупих наплата, већ нека одреде извјестан

број свијећа, и црквено одјејаније, и ударе што мању таксу, како би свак могао платити, и како се не би народ тим уцјенама одбијао, и ставл.аде препрјеке извртпењу ове наредбе: да се врше прописи, цркве, сходно древном обичају, а уједно иобољшају приходи црквени, и повећају извори опстанку, и развићу нанптх српско-иравославних школа. Пречасно свештенство нека ову Нашу наредбу прогласи у црквама, српско-православном народу, Нашој Богом л,убљеној Пастви, којој уз отачаски поздрав, шаљемо и Наш Архипстирски благос.лов, са жељом и молитвом: да мир и љубав, напредак и узајаман сложан рад, обилује у приватном и јавном животу сад и увијек. Амин. Дано у Нашем катедралном мјесту, у Сарајеву, 11. октобра 1890. Смирени богомољац, АЕ и Митрополит Дабро-босански: Ђорђе Николајевић.

Појам о слободи. О

(По руском).

Основица васцијелог нашег прогреса и постепеног усавршавања ка оном вишем савршенству, ка коме нас Господ наш Исус Христос призива у светом Евангелију ријечима: „ Будите савршенн као што је ошац ваш небесни саврш.ен и (Мат. 5, 48) од које зависи наравствени характер сваког човјека, тачно испуњавање и вршење његових хуманих, човјечанских дужности, паттриотско дјелање и служење на корист отачаства и друштва у опште, — јесте слобода , т. ј., онај дар Божији, по коме се човјек као образ и иодобије Божије, као круна свих земал,ских створова одликује овдје на земљп. Она је врло важна чињеница нашег духа.

Као слободни, а не као да бисте имали слободу за покривање пакости, него као слуте божије. Поштујте свакога, браћу л»убите, Бога се бојите, цара поштујте. (I. Нетр. 2, 16 — 17.) Ну ; у колико је важна и драгоцјена, у I толико је важно и непходно потребно да имадемо и правилан појам о њој, — особито данас, када многи теже зн слободом, а често пута имају негативан појам и поглед на њу, због чега посље и правдају своје хрђаве поступке и наклоности. Тако, зна се, да данас неки схв.чћају слободу као неко природно право, по коме човјек може радити све оно, што му се хоће и допадне, и све оно, чему га гоне његове грјешне же.ве и тјелесне побуде. За то они, на основу таког хрђчвог и погрјешног појма о слободи називају насиљем све законодавне мјере — судове и власти, проповједајући, да свака власт стјешњава 1*