Dabro-bosanski Istočnik

Св. 11

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 405

мишљење, по коме је власт наеиље и да она токрсе спречава и одузима нашу елободу. Јер, све установе законске јесу за то, да нас побуђују на оно што је добро и пдеменито, или да нам забране оно, што је зло и нечовјечно што се не би елагало са законом и вољом Божијом. Власти дакле не стјешњавају и неодузимају слободу, него шта више оне — власти — баш и гарантују за слободу и ујемствавају је 1 ). Власти и све законске установе стјешшавају и ограничавају не „слободу" човечију, већ само зле и грјешне тежње старога непрепорођенога — „кет\-аго челоЕ г кка" : кнази ко с8тк ме коазнк ДОКр^ЛП^ дФлоЛП^. НО ЗЛИЛГК, ^ОШ ,е111 и ЛИ ^КО IIЕ БОАТИСА КЛЛСТН — КЛЛГ06 ТВОрН Н Б$деш г к илгкти ^кллб одт\ негш (Рим. 13, 3—4). Одредивши по овоме у кратко, шта је слобода п у каквом се односу налазе према њој закони и власти, нужно је да видимо још и то, како треба слободу примењивати у нашем животу и односу ка људском друштву. Како смо дужни поступати и владати се у свијету као слободни. Ако је слобода, као што смо већ напријед казали непрекидно испуњавање пресвете воље Божије, дужни смо примити на себе „иго" благог закона Божијег, који ће руководити све наше тежње и сва наша дјелања. У том с-мислу по правој хрпшћанској слободи, сваки од нас дужан је да се стара да у души и срцу утврди закон ') Кад говорим о властима, ја разумијем власти од Бога дане -— добре, праведне и поштене влаети. Писац.

св Евангелија; да живи онако, како захтијева Христова вјера и благочестпје ; да гаји у себи љубав к богослужењу и молитви, и у славу Божију богоугодно испуњавати све св^је хумане дужности које се траже од нас по стању и положају. Ком је н пр: дао Бог да ради на пол>у науке, тај нека се труди свим силама, како би био свјетилник за оне људе, којн блуде по тами и лавиринту незнања, не губећи никако из вида источника истине и мудрости свето писмо. Коме је Бог дао да буде судија, тај је дужан старати се, да строго испуњава закон, како не би због својих егоистичних дјели прикрио неправду, Коме је дао Бог те је трговад, тај је по хришћанској слободи дужан своју част — поштење претпоставити свему, што је противно закону и вољи Божијој. Коме је дао Бог богатетва, тај по хришћанској слободи треба да чини милостиње и бити свакад готов да участвује у племенитим и богоугодним предузећима. На посљетку, и онај ко је сиромах, и од њега хришћанска слобода захтјева, да се удаљава и чува банчења, нерада и порока сваког; да живи поштено и поштеним радом зарађује себи корицу насушног хљеба имајући вавјек на уму свп ове ријечи св. апостола Петра: Као слободни, а не као да би сте имали слободу за покривање иакосши, него као слуге божије. Поштујте свакога, браИу љубите, Бога се бојте, цара поштујте 11 , (2, 16—17.). На Илијин дан, у Биограду 1890. Мил^ С. Анђелковић, сврш. богословац.

Свештенетво и општине. (Свршетак.)

Сваки свјестан човјек и родољуб слабо ће се бојати контроле, а и не треба да се боји, јер ради из чисте оданости и безиритворно према своме. Људи који ступају у општину да раде, не бивају често нападани, и ако се и то догоди; али мора се опростити критици што ке опоменути онога, који долази у општину ради славе личне користи и онога његовог: „ја и . Овамо наш народ не трпи никако оно: „ја", јер у том случају, као да му клинце

под нокте угониш ; он хоће оно братско и заједничко: „ж" — па мирна Крајина. У неку руку ово је п оправдано; само сваки нек ово разумије н нек се према овоме влада, па ће ман>е бити зађевпца и оннх приговора: „па ето нек газде раде" ;. — „ми не можемо са господом" ; —- „та

они никога не питаЈу за нос, па их вуче" ; ' Ј 7 у џепу па морају он хоће"; итд.

— „ухватио их „они су му свн гласати за њ, и што