Danas

Žrtva svoje dužnosti

Ežen Jonesko

- Gledaj da se priseliš. Da li je ovo Malu Bila je to slika čoveka od nekih pedeset godina, sa bradom nebrijanora nekoliko dana, koji je, na grudima, nosio pločicu sa petodfrenim brojem. Nekoliko sam trenutaka zurio u tu fotografiju. - Znate, gospodine Inspektore, ne mogu da budem načisto. Tako, sa tom bradom, bez kravate, lica u modricama, podbula... kako ga prepoznati? Čini mi se, međutim, da, lepo mi se čini da bi to mogao biti 0n... moia da je lo 0n... - Kada si 'se upoznao sa njim? - upita policajac. I šta ti je sve ispričao? Sručih se ufotelju, uhvatih se za giavu. Zatvorih oči, u pokušaju da se prisetim. - Plaža! - začuh policajčev glas. Kroz glavu mi prođoše, u magnovenju, sve Bceje plaže na ovom svetu. Nikakvog traga od Monbefijara. Istina je, priraeti policajac nemuštim jezikom, imao je i nadimak Monbelijar. Potraži na drugom mestu!... Ponovo sklapajuči oči, preleteh sve banje i kupališta, planine. Na jednoj oštroj litici, strmoj, potpuno pustoj, najednom, tik uz mene, policajac. - Gle, eto vas u mojim sečanjima, sada! - Čega pa tu ima čudnog? - reče mi. -1 onda, a šta je sa tim čovekom? Ponovo otvorih oči. Policajac je još bio tu, na stolici, klatio se, pušio. - Lepo ste videli, bili ste iza mene, svuda sam ga tražio, nisam ga pronašao; vi ste me nadzirali, nisam varaoL. Tačno je da mi ime Monbelijar nešto govori, ali kad bih samo znao šta? - To je već druga priča. Za živu glavu nemoj da skreneš sa traga. Ja ću te voditi. U tom trenulku, kroz zastakljena vrata, iz zadnje sobe, zarastao u kosu, čupav, sam izgužvan, očiju još podbulih od spavanja, uđe Nikola, koga sam potpuno bio izgubio iz vida. Policajac naglo poskoči. Pogleda Nikolu, zabrinuto, belo. - Samo vi nastavite, reče Nikola uz svoje uobičajene pokrete, nemojte se ustručavati preda mnom. I sede, po strani, na crvenu sofu. To policajca primiri. Ponovo stade da se smeši, da sklapa i rasklapa svoju tašnu, zgužva list hartije i baci ga na pod. Krenuh da to podignem. - Nema potrebe, reče ne diraj ga, neka ga tu. A onda, netremice me posmatrajuči, poruči na svom nemuštom jeziku:

- Imaš praznine u pamćenju! U svome zapećku, Nikola je kašljucao: - Izvolite! - reče. - Ne mari ni&a! - odgovori policajac, namigujući Nikoli, onako izdaleka. Ljubazno. A onda, okrećući se prema meni, praži mi ogromnu icrajiku hleba. -Jedi! - Nisam gladan. - Jedi, to će ti pomoći da se setiš.

EQ nasuprot IQ

Lorens E. Šapim

Naučnici se još spore o tome Sa tačno sačinjava 1Q jedne osobe, ali većina stručnjaka se slaže da se ona može meriti standardizovanim testovima inteligendje, kao što je Vekslerova skala inteligencije, koji mere i verbalne i neverbalne sposobnosti, uključujuči pamćenje, rečnik, razumevanje, rešavanje problema, apstraktno mišljenje, percepciju, obradu informacija i vizuelno-motoričke veštine. “Opšti faklor inteligencije" koji dobijamo ovom skalom - zvani 1Q - smatra se izuzetno stabilnim posle dobi detela od šest godina i obično se nalazi u uzajamnoj vezi sa drugim proverama sposobnosti, kao što je prijem na koledž. Značenje EQ je nejasnije. Salovej i Majer su najpre definisali EQ kao “podvrslu društvene inteligencije koja podrazumeva sposobnsot pračenja svojih i tuđih emocija, pravljenje razlike među njima i korišćenje tih informacija kao vodiča za razmišljanje i delovanje.” Oni su protiv upotrebe EQ kao sinonima za emodonalnu inteligendju, bojeći se da bi se kod Ijudi moglo stvoriti pogrešno mišljenje da postoji precizan test za merenje EQ ili je u suštini merna tvorevina. Ali ostaje činjenica da je EQ, iako se nikada ne može izmeriti, značajan koncept. Mada ne raožemo tek tako izmeriti največi deo ličnih i društvenih osobina kao što ih možemo prepoznati kod dece i složiti se da su značajne. Popularnost i pažnja koju su mediji posvehli Goulmanovoj knjizi potvrđuju činjenicu da Ijudi intuilivno shvataju značaj i važnost emocionalne inteligencije i da priznaju EQ kao skraćeni sinonim za ovaj koncept, vrlo slično načinu na koji priznaju da je IQ sinonim za spoznajnu inteligenriju. Vešine EQ nisu suprotne veštinama IQ, nego se one pre dinamično prepliću na konceptualnom nivou i u stvamom svetu. Jedna osoba može idealno da bude bogata spoznajnim i emocional-

nim veštinaira, kao što je slučaj s nekim od naših najvedh vođa. Po mišljenju Džejmsa Dejvida Barbera, politikologa sa Univerziteta Djuk, Tomas Džeferson je imao gotovo idealan odnos karakternih i intelektualnih osobiua. Bio je poznat kao veliki i übedijivi sagovornik, ali i kao pravi genije. Kod drugih velikih vođa dni se da je bio dovoljna visoka EQ. Mnogi su smatrali da je dinamična ličnost Franklina Delana Ruzvelta, te njegov neobuzdani optimizam bio među najvažnijim faktorima u vođenju zemlje kroz veliku ekonomsku krizu u Drugi svetski ral. Međutim, Oliver Vendel Holms je opisao Ruzvella kao čoveka “đrugorazrednog intelekta, ali prvorazrednog temperamenta." Isto je rečeno za Džona F. Kenedija, koji je po inišljenju mnogih istoričara vodio zemlju srcem koliko i glavonr Možda je najvažnija razlika između IQ i EQ u tome što je EQ mnogo manje genetički opterećena, pmžajuđ mogućnost roditeljima i obrazovnim radnicima da uskoče tamo gde je priroda bila škrta i da povećaju šanse deteta na uspeh. Ift je visoka, ali je Eft niska Druga polovina dvadesetog veka svedok je nezapamćenog interesovanja za dobrobit dece i

spoznaje nas roditelje da naše svakodnevne aktivnosti mogu da imaju dubok uticaj na život naše dece. Većina nas nasloji da deci pruži mogućnost sticanja znanja, pretpostavljajući da će im to omogućiti da budu uspešnija. Deci počinjemo da objašnjavamo svet u dobi od samo nekoliko dana, počinjemo da im čitamo da im je jedva nekoliko mesed, a danas nije neobično videti decu kako sede za tastaturom kompjutera pre nego što počnu da sklapaju čitave rečenice. Poslednja istraživanja pokazuju da smo napravili ogroman posao u opamećivnaju dece, ili se ona barem bolje snalaze u slandardizovanim testovima IQ. Po mišljenju Džejmsa R. Flina, profesora političke filozofije na Univerzitetu Otago na Novom Zelandu, 1Q se povećala za više od dvadeset poena otkad ze prvi put izmerena početkom ovog veka, otkriće koje se suprotstavlja onome što znamo o obrascima evolucije. lako precizni razlozi za ovaj porast (sada poznat kao Flinov efekt) nisu jasni a u izvesnoj meri mogu da objasne boljom negom novorođenčadi i ukupnom brigom za zdravlje, Flin primećuje da je barem deo ovog porasta rezullat roditeljske brige posle Drugog svetskog rata.

Ipak je paradoksalna činjenica da uporedno sa povećanjem inteligendje koja je primetila kod svake generacije, na druogj strani imao nagli pad emocionalnilr i drštvenih veština. Ako merimo EQ mentalnim zdravljem i drugom sociološkom statistikom, možemo zapaziti da se današnja deca nalaze u mnogo gorem položaju od prethodnih generacija. Fond za odbranu dece, neprofitna savetodavna organizacija, daje nam sledeći profil jednog dana u životu američke omladine. Svald dan; 3 mladih ispod 25 godina starosti umre od infekcije HIV-om, a 25 novih se zarazi 6 dece počini samoubistvo 342 dece ispod 18 godina bude uhapšeno zbog nasilnih zločina 1.407 beba rode maloletne majke 2.883 dece napusti školu 6.042 dece bude uhapšeno 135.000 dece nosi oružje u školu Ova statistika se zasniva na onome što se vidi, ali statistika emocionalnih problema dece, koja godinama ne mora da izbije na površinu, isto je tako zabrinjavajuća. U knjizi Optimističko dete psiholog Martin Seligman piše da se epidemija depresije povećala gotovo desetostruko kod dece i adolescenata u poslednjih pedeset godina, i da se sada pojavljuje u ranoj dobi. Prema podacima Asocijacije za mentalno zdravlje nacije, procenjuje se da gotovo 7 odsto američke dece ima značajnih mentalnih problema, iako je samo 20 odsto takve dece podvrgnuto nekom tretmanu. lz knjige "Emodonalna inteligendja", Narodna knjiga. Bcograd, 1998.

Ponedeljak, 13. jul 1998