Danas

Reagovanja bivših stndenata na smenjivanja na Elektrotehničkom fakultetu Čast je biti suspendovan

Jedan od dekana na Beogradskom univerzitetu, koji je odmah po preuzimanju dužnosti na fakutetu preduzeo „radikalno sređivanje stanja" i koji će ostati upamćen po tome što je prvi suspendovao jednog redovnog profesora iz nastave je Vladan Teodosić, dekan Elektrotehničkog fakulteta. Suspenzija profesora Marijanovića i zabrana distribucije njegovog udžbenika nije jedino po čemu će dekan ostati upamćen. Budući brucoši prirodno-matematičkih i tehničkih fakulteta upamtiće ga i po tome što im je produžio rok za polaganje prijemnog ispita. Vest da je profesor Slavoljub Marijanović suspendovan iz nastave, među nekadašnjim studentima Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, sada zaposlenima po svetskim univerzitetima i velikim komapanijama, izazvala je buma reagovanja. Generacije onih koji su obećavali i realizovali slogan „samo da diplomiram pa ću da emigriram" najnovije događaje na univerzitetu i svom fakultetu komentarišu i brojnim porukama koje putem intemet mreže šalju svetom. - Obavešten sam da tamo padaju suspenzije, po imenima suspendovanih rekao bih da je čast biti suspendovan. S obzirom kako idu stvari i kojom brzinom, interesuje me, da li će majstori početi da drže nastavu najesen? Bilo bi smešno da nije istinito zaključuje jedan od njih i dodaje da očekuje „nove psihijatrijsko humorističke epizode".

- Čujem da se tambdešavaju Orvelova predskazanja. Moram priznati da nisam verovao, aii nisam verovao ni u mogućnost svih drugih gluposti koje sU se desile - kaže jedan od njih, a drugi zaključuje da su kritrijumi po

kojima se odvijaju događaji čudni i po stradijskim kriterijumima. Đaci su nemilosrdni kritičari. To znaju svi pedagozi qd osnovne škole do fakulteta. Cak i lapsusi izrečeni na časovima ostaju u sećanju i poput predanja se prenose iz generacije u generaciju. Eventualno pokazano neznanje kažnjava se trajnim gubljenjem poštovanja. Jedna od bivših studentkinja ovog fakulteta, sada profesor na univerzitetu u Hong Kongu, pamti mnoge izjave svog nekadašnjeg profesora fizike, a kao „genijalnu" pamti rečenicu „danas je tehnologija tako uznapredovafe da se elektron može meriti milimetar-

skom tačnošću". Kaže potom da je vest koju su joj javili drugovi sa studija primila kao šalu na svoj račun, ali kad je shvatila da je vest istinita, zaključuje „nadajmo se da će uskoro biti bolje" (gore ne može da bude). Zabrinuti su nekadašnji studenti za sudbinu svoje škole, koja je do sada zauzimala izuzetno visoko mesto u svetskoj konkurenciji. - Izgleda da će ETF uskoro da postane Jeglo" nesposobnih i politički podobnih... A onda zbogom reputacijo ETF-a - zaključuje nekadašnji student ovog fakulteta, a sada profesor u Americi. Možda će dekanu Teodosiću nove generacije studenata više verovati posle njegove intervencije na prijemnom ispitu, kada je on samoinicijativno produžio rok za izradu zadataka za dvadeset minuta, čime su prekršena već ranije utvrđena pravila koja važe za sedam fakulteta čiji kandidati istovremeno polažu prijemni ispit na Beogradskom sajmu. Članovi centralne komisije za prijemni ispit na tehničkim i prirodno matematičkim fakultetima Univerziteta u Beogradu, sa Građevinskog, Saobraćajnog, Fakulteta organizacionih nauka, Tehnološko metalurškog fakuiteta i Fizičkog fakulteta, ocenili su da je zbog ovakvog njegovog postupka „moglo doći do poremećaja u održavanju ispita“ i zato su mu napisali protestno pismo.

L. Jovetić

Prof. Slavoljub Marijanović

Jeza u Danilovgradu

Leš na autobuskoj stanici

Rano juisko jutro početkom mjeseca ponudilo je građanima Danilovgrada, u pitomim Bjelopavlićima, u dolini Zete, neobičan prizor; policija i radnici gradskog komunalnog preduzeća bjehu okupljeni oko limenog mrtvačkog sanduka, ali ne na groblju, već na lokainoj autobuskoj stanici. Mnogo prije nego što je bilo moguće doznati bilo šta o tom neuobičajenom događaju gradom su zalelujale ijetne priče u više verzija. Po jednoj je mrtvački sanduk na javnom mjestu sadržavao leš bez glave, što je trebaia da bude tajanstvena poruka nekome od nekoga, po drugoj je u pitanju bila porodična osveta, po trećoj je policija samo vršila uviđaj ne vodeći mnogo računa o vremenu i mjestu radnje... Usljedilo je, nešto kasnije, hapšenje četiri lica. Organi bezbjednosti su priveli Prena Gojanija i Rada Tuševljanina, radnike komunalnog preduzeća, inače čuvare groblja, zatim i Veselina Matkovića i Vukadina Dabovića, po svemu sudeći autore jezovitog julskog projekta (s tim što će se übrzo ispostaviti da se projekat protezao na više kalendarskih mjeseci). Danilovgradski dežurni raspršivači glasina dodali su pričama detalj po kome je čuvar groblja, Pren Goja-

ni, na prvo pitanje policije: „Zašto se mrtvački sanduk naiazi van za to određenog mjesta?“, odgovorio jednostavno: ~Pa, platili su Ijudi!" Morbidna storija, koja je dva ili tri dana bila glavni predmet komšijskih razgovora u Bjelopavlićima, naglo je dobila logično i sasvim neromantično rasvetljenje. Zvanično je saopšteno da su protiv uhapšene četvorke podignute optužnice, koje ih terete da su „počinili krivična djela povrede groba i leša, kao i krivično djelo zagađivanja životne sredine“. Motiv je bio prilično banalan - materijalna korist! Jer, priča je počela (uslovno rečeno) smrću Bojane Matković, maćehe optuženog Veselina, koja je umrla još prošle godine i uredno je sahranjena u porodičnu grobnicu na lokalnom groblju. Nekoliko mjeseci kasnije, n'a nesreću, preminuo je i stric pomenutog Veselina, pa je. dakle, negdje u decembru, trebalo pronaći mjesto za ukop. Čini se da su Veselin Matković i Vukadin Dabović smislili lako rješenje prodaće stričevim nasljednicima grobnicu u kojoj počiva Veselinova maćeha... Uz pristojnu naknadu svima koji su učestvovali u decembar-

skoj operaciji izvršena je zamjena sanduka s posmrtnim ostacima, s tim što se ukazao višak - koji je, u nedostatku bolje solucije, naprosto odložen u ugao groblja, na mjestu gde se, inače, odlažu sasušeni vijenci i buketi. Limeni sanduk sa posmrtnim ostacima pokojne Bojane Matković je, tako, stajao tu, zaboravljen - sve dok sticaj meteoroloških okolnosti nije zagrijao atmosferu! Tih dana je u Bjelopavlićima vazduh mjerio redovno preko 35 Celzijusa. Po nekima, počinjeno krivično djelo reakcija je na netrpeljivost, uglavnom porodičnu, koja datira iz vremena kada je pokojna Bojana bila živa. Drugi pripovijest ukrašavaju plastičnim opisom stanja pronađenog leša, koji je, navodno, identifikovan samo na osnovu činjenice da je pokojnici nedostajala noga, davno amputirana zbog bolesti. Treći, ne bez zluradosti, govore da su svemu krivi Berkovići i mogućnost povoljne kupovine automobila tamo - da posinku pokojnice nije nedostajalo novca za automobil iz Berkovića, nikada mu ne bi palo na pamet da proda grobnicu, a pokojnicu tek tako ostavi ispod sasušenih vijenaca i buketa. Zvanično, pak, istraga je još uvijek u toku... -

Z. Tasić

Srećna Nova u julu

Beograd - Da ažurnost ne predstavlja bitnu odliku PTT Srbije, korisnicima njihovih usluga davno je poznato. Ali da novogodišnja čestitka putuje duže od šest meseci neobičan je poslovni ~uspeh“ kojim se može podičiti retko koja nacionalna poštanska služba. Desilo se tako da novogodišnja čestitka koju je redakcija Danasa uputila beogradskoj delegaciji Međunarodne federacije društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca poslata 26. decembra prošle primaocu stigne tek 10. jula ove godine. Umesto da od Jagičeve u Beogradu jednostavno i brzo stigne do Simine uli-

ce, čestitka je iz nepoznatih razloga obišla dva sirijska grada koje je teško naći na mapi sveta. Da li je službenike PTT zbunio dizajn ili ime pošiljaoca, našoj redakciji nije jasno, tek čestitka je, sudeći po pečatima, umesto da stigne od Zvezdare do Starog grada, obišla najpre Univerzitet u Beogradu, a onda se zaputila na drugi kontitent. Imala je zadovoljstvo da, kako smo se inforraisali na E-mailu Sirije, obiđe poznati turistički centar Safitu i Tartous, drugu po veličini sirijsku luku. Na žalost, zbog poslovnog puta direktora informativne službe, ostali smo bez objašnjenja PTT Srbije. S. B.

14/Danas

Utorak, 14. jul 1998,

Obaveštavamo vas da će se završetak akcije distribucije letaka Antiratne kampanje odvijati u Beogradu u nedelju, 12. jula 1998. godine. Do sada su naše letke videli građani Preševa, Bujanovca, Trgovišta, Vranja, Medveđe, Bojnika, Kuršumlije, Blaca, Prokuplja, Lebana, Leskovca, Vladičinog Hana, Surdulice, Bosilegrada, Crne Trave, Vlasotinca, Babušnice, Dimitrovgrada, Pirota, Niša, Svrljiga, Aleksinca, Soko Banje, Kruševca, Trstenika, Yrnjačke Banje, Kraljeva, Raške, Novog Pazara, Tutina, Nove Varoši, Prijepolja, Priboja, Čajetine, Ivanjice, Lučana, Čačka, Gornjeg Milanovca, Kragujevca, Jagodine, Ćuprije, Paraćina, Boljevca, Zaječara, Negotina, Kladova, Majdanpeka, Bora, Kučeva, Petrovca, Malog Crnića, Golupca, Velikog Gradišta, Požarevca, Smedereva, Smederevske Palanke, Velike Plane, Lapova, Varvarina, Kosjerića, Bajine Bašte, Ljubovije, Malog Zvornika, Krupnja, Loznice, Mionice, Valjeva, Koceljeva, Valjeva, Vladimiraca, Šapca, Bogatića, Šida, Sremske Mitrovice, Rume, Pećinaca, Obrenovca, Üba, Lajkovca, Lazarevca, Barajeva, Sopota, Aranđelovca, Topole, Mladenovca, Pančeva, Kovačice, Alibunara, Plandišta, Bele Crkve, Vršca, Sečnja, Zrenjanina, Žitišta, Srpske Crnje, Kikinde, Subotice, Bačke Topole, Apatina, Vrbasa, Stare Pazove, Iriga, Inđije, Beočina, Bačkog Petrovca, Bačke Palanke, Titela, Žablja, Temerina, Novog Sttcla.