Danas
ponedeljak, 12. jun 2000.
TOON o. ra SOVA
I2—
WA) RLLID) DN} nWA7S)
Stvaranje jedinstvene berze koja će 24 sata istovetno raditi u Americi, Evropi i Aziji je na pomolu, sudeći prema Dprošlonedeljnom saopštenju deset „najjačih“ berzi na tržištu vrednosnica. Berze u Njuiorku, Parizu, Amsterdamu i Briselu {EURONEXT), Hong Kongu, Meksiku, Sao Paolu , Tokiju, Australiji i Torontu vode dinamične multilateralne pregovore O Osni vanju jedinstvene berze. Ova berza bi, kako sada stvari stoje, trebala da se zove Global Equty Market sa kapitalom od preko 20 biliona dolara. OčekuJe se da će rad ove berze pokriti preko šezdeset odsto svih operacija ove vrste u svetu. Ovaj projekat ie otvoren i za ostale berze koje žele da mu se priključe poštujući principe transparentnosti, likvidnosti ı smanjenja troškova berzanskih transakcija. Madridski EL Pais piše da je reč o prvoj berzi koja će raditi neprestano 24 sata. Predsednik EURONEXT Žan Fransoa Teodor kaže kako će se u slučaju nesporazuma sporove rešavati Komisija za vrednosnice koja će se oslanjati na najveći mogući Zakonski autoritet.
„Rokovi za eventucinu fuziju avio kompuanija Britiš Ervejz ı KLM moraju da budu jasno precizirani, iako su obe strane potvrdile da treba uraditi još mnogo stvari kako bi bio stvoren „avio prevoznik prvi po snazi u Evropi, treći u svetu. Razlog za, po mišljenju mnogih, iznenadno spajanje ove dve kompanije su pregovori koje vode United Airlines i American Atrlines koji istovremeno pregovara O spajanju isa Delta Airlines“, piše Volstrit Džornal. U ovoj BA i KLM fuziju „ulazi“ sa 98 hiljada zaposlenih zajedno. Pitnicima će biti omogućene bolje veze iz Amsterdama sa ostatkom sveta. V. M.
___Na promociji nemačke hemijske kompanije BASF na Njujorškoj berzi rektori te firme su uhvatili bika za ogove Što je simbol za očekivani _____ finansijski uspeh
___Loša sudbina i priličan pad cene zadesio je Puno se priča i i kafu čija se cena našla na najnižem nivou za poslednjih osam meseci. Na Njujorškoj rob-
noj berzi koja je reperna za sorte arabika kafe cena je pala ispod granice od 2.000 dolara za tonu. Ko ne
Zna šta bi sa parama može da špe-
kuliše s kafom (naravno ako ga „tamo gde treba“ primaju na kaficu!). Za razliku od kafe, šećer se (čitaj
je) „potpuno odlepio“- cena mu je stigla na nivo nezabeležen u po-_
slednjih 15 meseci. Cena od 231,90 dolara za tonu nije zabeležena od februara 1999. godine. Sad je našao da __ kad mi treba da ga uvozimo! _
gore. Sve to sluti da ćemo čokoladu kao poslasticu uskoro morati da tretiramo kao luksuz. Uzgred da napo-
menemo da najnovija naučna istra-_ Živanja čokoladu svrstavaju u gru-_
pu vrlo stimulativnih namirnica ( kažu dobra je za srce i seks). Mi ćemo po svemu sudeći morati da se okrenemo nečem običnijem. ~
_U sektoru nafte i derivata nema popuštanja.
nagoveštaja cenovnog
Ista stvar i sa kakaom, cena ide_
Berzanski univerzum uveliko se transformiše; preciznije, u procesu Je kontinuelne evolucije. Kao ı svi drugi poslovni sistemi, berze pod neprekidnim uticajem konkurencije uvode nova tehnološka rešenja u nastojanju da snize troškove poslovanja ı poboljšaju kvalitet usluga. Sotisticirana primena tehnologije stavila je pred menadžere mogućnosti izbora od mnogobrojnih potpuno elektronizovanih trgovinskih sistema do širokog spektra hibridnih varijanti: sa kombinacijama delovanja market mejkera i specijalista. Tehnologija predstavlja i glavno sredstvo za spajanje i udruživanje berzi. U prednosti su kompatibilni trgovinski sistemi, stoga što se brže povezuju.
Da bi smanjile tehnološke troškove i što potpunije iskoristile potencijal novih rešenja, berze se udružuju u altljanse, čiji stepen povezanosti ı integrisanosti Je različit, počevši od redovne razmene podataka, tj. povezivanja pojedinih službi, do sve većeg potpunog integrisanja svih operacija. Povezuju se nacionalne, regionalne ali i berze na različitim kontinentima i često se pod jednim krovom trguje različitim berzanskim materijalom. Tako globalne, regionalne i diversifikovane berze, čine osnovne (ravnopravne) tipove današnjih berzi, koji su međusobno uklopljeni u sistem, u okviru koga svaka berza ima poseban ekonomski profil i svoju specijalnost.
Najnoviji poduhvat ove VIste predstavlja kreiranje integralne Derzanske organizacije ıX, od strane Londonske i Nemačke berze, kao jednakih partnera. Nova berza nudiće trgovinske i informacione proizvode Za akcije, robu ı derivate ı biće najveće evropsko tržište akcija, sa udelom od 53 odsto u prometu. Zauzimaće treće mesto na svetu, sa 2.443
visokom nivou. _ količine sirove ·oba/pcreklo berza POENI IJ KUKEIRUZŽ US BOLA IJ SECER EM UL SAKA BA IBM KK AO
SILE EG IL BAKAR Ž.LIINOTIJIJUNAI |
Legendapoteklo US. SAD./ EU..Evwropa / SA - Južna m erika _Legetida berza I- 7;
UST /Ytona
97, 9D 86,50 191,90 229,50 1979,10 627
2g4,753 1740.D0 1471.
MASE TA - NV 20 78 MAFHTPA 20-45
Trericlovi u svefu berzi
kompanije na listingu, posle američkog Nasdaq-a i NjujorŠKe berze. IS(ovrerneno, IX – tačnije segment koji čine londonski techMark ı nemački Neuer Markt, povezaće se sa Nasdaq-om, kao ravnopravni partneri u trgovanju akcijama tehnološki naprednih kompanija sa velikim potencijalom rasta. Nemačka ı Bečka berza, otvaraju još jednu novu berzu _ Newex, namepjenu MgeOovanju akcija kompanija isključivo iz centralne 1 istočne Evrope, sa fokusom na investitorima iz zapadne Evrope.
U okviru projekta formiranja Evropske alijanse od osam najvećih evropskih.berzi povezanih u elektronsku celinu, kao jedan od utemeljujućih koraka, može se smatrati sporazum O spajanju nacionalnih berzi u Amsterdamu, Briselu i Parizu u najveću berzu kontinentalne Bvrope Euromexi Berza U
Australiji uspostavlja direkt
nu vezu u trgovanju sa Lon-
·'donskom berzom, posle slič-
nog povezivanja sa berzom u Singapuru. Na severu EvIope, berze n Ki jalimm-u ı Vilniusu, pristupaju NoreX-u, alijansi osnovanojJ od strane berzi u Kopenhagenu i Stokholmu. Trgovanje derivatima
Rast/pad
-4
|
<
(_ Čikago L - London MV -Mjujork ependa * cena u funtama po toni E cena u dolatima za finu uncua (31,1)
cena u dolatima za barel (i barel je oko 160 Ht)
Domace bziste rast/pad 3,85 - 395
moći će da se obavlja na Globex-u, novom elektronskom tržištu koje objedinjuje tržišta derivata Pariske berze, Chicago Mercantile Exchange, brazilskog BM&F ı berzu derivata u Montrealu. Alternativni trgovinski sistemi i elektronske komunikacione mreže, posredstvom interneta omogućuju trgovanje 24 časa, velikom broju subjekata, uključujući i individualne investitore. Ali posredovanje u berzanskom trgovanju nije jedina oblast gde je internet nezadrživo prodro. 1 ostale funkcije, kao što su kliTing 1 saldiranje, razvijaju se u pravcu trenutnog realizova-
nja operacija, slično onome
što je već postignuto u oblasti informisanja i distribucije po-
'dataka. Inkorporisanje inter-
neta postaje vladajuća strategija gotovo svih berzi sveta. Kada je reč o procesima integracije kliringa i saldiranja, za sada, snage su udružili Sicovam SA, centralni depo Francuske, Clearnet SA, klirinška filijala Pariske berze i Euroclear, vodeća klirinška kuća Evrope u svetskim razmerama, Za internacionalne transakcije.
U sklopu sveobuhvatnih promena 1 kao jedan od re-
Zuliata, sve iziaŽemiji Je trend takozvane demutualizacije berzi. Prodajom akcija berze u javnoj ponudi, vlasništvo berze Širi se na Veći broj akcionara, umesto samo na članove, i berza postaje profitno orijentisana Organ!zacija. Na taj način dobija na fleksibilnosti ı u većoj meri je sposobna da U izrazilo konkurentnom okruženju, odgovori na rastuće potrebe investitora.
U 1998. godini, udeo profit no orijentisanih berzi među članovima Međunarodne {ederacije berzi, povećao se na 34,6 odsto i trend se dalje ubrZava. U Evropi, čilavih C62;5 odsto berzi, profitnog Je karaktera, što nije slučaj sa Severnom i Latinskom Ameri kom, kao ni Azijom, gde se ovaj udeo kreće između 20 i 30 odsto. Među velikima, nedavno je doneta odluka o demutualizaciji Londonske ber7 Jeftinije ı brže usluge, uz bolje informisanje O trŽištu, ostaće stalni imperativ u DoOslovanju svih berzi, pa će kao posledica one i dalje nastojati da odgovore na zahtev kreiranjem novih proizvoda, usluga i HB iSmih SiSlemaa
Jasmina Zivković
„Pobjeda.
Cilj sv. krajeva jedne og) tome, mr dom.
Samo Država je, na ogli propagati jardi dol,
Oglaše; se, u stilu ga“, pok3 canje pat
– Toliki teraju p& im ne Di pronađel' proizvod: važno, E} mostove“ trošača marketir? ligott.
Rešenr češće U li robu koji
Slogar: naravno;: duhovito) kao u slu; prepoznu TIOE „VTUJ Ji: „Ako neto za |
Ali, Hr žen i (res
Istraži potrazi ž
ba, čežiI knjizi „SS fikuje ljudskih „prodaju. emocioFi: u SODstVi nje sopse! kreativni bavi, os6e
renjenošc
VREDNO ST PRUNMETA |
BROITRANSAKCIJA
RASPOH KAMATE
POHDERISANHA KANA TA
INDEKS
Mo bi
Ove nedelje u-trgovaliIF zabeležen Je, kroz 437 UxX; nosti od 98.840.659 dina: nu nedelju, usled toga štG;!; cama Savezne Republiki značajno smanjio dok je 5, cija ostao na približno isti; preovlađivali komercijali 410 transakcija zaključeris 88.141.969 dinara. _
U ovoj realizaciji zapičic vljaju transakcije urađen6err berzanskog tržišta ı evidibi ostatak transakcije kome5r nalaze na listi C. Najproc5)0 li su komercijalni zapisi iz BK-PTT iz Beograda, kojic ja zaključeno 4,96 milio:oi sakcija sa svt, evidentira'Bi niji su bili zapisi preduze: prometom od 6 miliona Cc = sa 4,03 miliona dinara. , Nova emisija obveznićc»ir