Danas

siuje reklama“ wan marketinga lista

xereklame je, na kraju · Ka zarada. Uspešnost | e kampanje, prema | Ba je novcem 1 ugle-

HFdinjenim Američkim 2aijoš pre Jedne deceni2 troškove ekonomske sib,dlazilo čak 130 miliibodišnje! ri = može, na žalost, da mogo buke ni oko če55 kao nepotrebno ba-

ri mnogo poruka koje s5ča da ih izbegne i da sjaje. Naš posao Je da ta Je važno - suštinu iusluge - i zašto je to | tek onda izgradimo među proizvoda I posže Patrick Fallon iz smagencije Fallon McE|-

minigme most“ leži naja m prave asocijacije Za seklamira.

me kampanje može, brade i sasvim direktan, rPlalan, čak ı edukativan, sjedne specifične, lako 1. * obe“ u oglasu jedi=lefona“ u Makedoni„- potčini me. Zabraili od 21 godina.“

aki proizvod tako tra20) poznat. Sta onda? ovekove psihe su, u efikasnijim metodaiomoizvode učinile priLXupce, napravili čitaih podsvesnih potreŽnji. Vans Pakard, u {ni ubeđivači“, identi5} takvih prikrivenih Isrreba pogodnih za 'neencijalnim kupcima: ie sigurnost, uverenost y vrednost, zadovolje5 Sig ega, mogućnost Za

* moći, osećanje ukoSeSITITITIOST. U advertajzing praksi je najpopularnija identifikacija potrebe za ljubavlju, ponekad prožeta kultivisanim, direktnim ili dvosmislenim, erotskim primesama. „Strast koja nas pokreće“ tako se zove „Fial jer automobil „fiat Je Za lJUbav“, za pegle „Moulinex“ se baš ı može reći da su „Vruće iznenađenje“, a „Trofej MUŠS,„ u steljaštvu krije se iza slogana - „Pravo mesto za Vaš metak“.

Ljubav upućuje na nešto lepo, ona može da bude i sećanje, nostalgija za nečim prošlim, nežnim. Pesma o jednoj lađi koju, u svom putopisu „Pisma iz Havane“, citira Ivan Ivanji, kao da je pisana u vidu poziva za aukcijsku prodaju nekog broda ili nečeg drugog starog i dragog: „Prodaje se-·lađa/Sa pocepanim jedrima na jarbolu svom/1I sa svakojakim, svakojakim zlom./Prodaje se lađa/U svoje vreme bila je to lepota/Opet bi letela kad bi se do-

gradila/Samo je svom gazdi dosadila./Prodaje se lađa,/U svoje vreme bila je to lepota/Odvesti Je na more ni sad nije sramota.../

Oglas u stihu koji, inače, daje izuzetne mogućnosti Za kreativno IZražavanje, nemilice eksploatiše jedan preduzetnik iz Vranja stavljajući na omot svog proizvoda (toalet papir) sledeću pesmicu: „Kad imate muku, tu smo pri ruku./Za malu novčanu svotu, završavamo veliku

rabotu./Kude nas u Vranje, nema laganje,/Sa šesto lista, osamsto brisanje./Sve će nama da blista, a Vaša ruka će ostane čista./

Za prodaju besmrtnosti („Kopaonik je večan“) se odlučio autor

kampanje za „Kopa share Yugotours“, dok bi za osećanje emocionalne i porodične sigurnosti sinonim trebalo da bude „Beogradska berza kuća“ („Svaka kuća ima dušu“, „Naša kuća za Vašu kuću“).

Svojevremeno su u reklamnoj kampanji za episkopalnu crkvu korišćena više nego svetovna oglasna rešenja, pa je tako, ispod DOEtreta britanskog kralja Henrika VE II, išao slogan: „U crkvi koju je

osnovao čovek sa šest žena, ODpTOštenje greha razumljivo je samo po sebi.“ Rezultat novog imidža te crkve bio je udvostručenje njenih vernika!

Da li je baš uvek nužna jasna

asocijacija? Ne, slogan može da bude i silogističan, kao u primeru korišćenja Rableove znamenite misli „Kad pijem, ja mislim, a kada mislim, Ja pijem“ ili, svima nama bliže, „Kada kažem novine, mislim Politika“; · sportski: „Sportsko srce“ („Alfa Romeo“), „. Shašam lav („Pougoeot“), „Vremenska prognoza: starke“ (Converse All Star); apsolutno sugestivan („Želiš pivo? Misliš AmStale )...

No, da slogan nije uvek predvidiv, po zadatoj formuli dobijeni rezultat „moždane oluje“ u nekoj marketinškoj agenciji, govori slučaj izvesnog Britanca koji je ime svog omiljenog fast-food restorana („Sve u jednom“) dobrovoljno istetovirao na sopstvenom čelu. Gazda kafane je izjavio da, zbog ovog samoinicijativnog poteza, čovek-oglas neće dobijati besplatnu picu, već samo uslugu preko reda.

Cutijetin Milivojević Autor je izvršni direktor Agencije PRA

Izveštaj o prorrnetu

3 OOOCETKA OJ POSETE. PROSLE TEKUCE MEDELJHA DODIHE MESECA 'NEJORIJ:JE TE; JAJE FROMEMHNA 1D29.522 704 1570727147 226 464.618 98 840.659 -56,35%

| 57353 569 425 437 +2 82%

(GO 390-620% 4 50 - 6 80% 300 650%"| | - 58 70.07 pO% —

a 5,11%, 5,74% 5,63% |” 5,89% _

__ | ____ 184,87 184,66 -0,11%

___Intermex (1999). Biznis

ponedeljak, 12. jun 2000.

AO VE ST SlOo<vemcıi u SOmnDOrFU

„Barkafa“ koja se prži u Somboru ista Je kao ona koju već 30 godina piju Slovenci. Na početku je sve ličilo na tipičan falsifikati krađu poznate robne marke, pa smo u tom kontekstu ı pomenuli „barkafu“ u uvodniku Biznisa Danas. Posle posete Somboru i razgovora sa direktorom „Droge“ iz Sombora Stevanom Terbecom uverili smo se, sa zadovoljstvom, da - krađe nema. U pitanju su čak znatno čvršće poslovne veze somborske „Droge“ i one slovenačke, iz Portoroža, nego što je obična prodaja licence.

Neke od mašina u somborskoj pržionici su čak radile u PortoroŽu, temeljno su remontovane i sada nastavljaju radni vek u Vojvodini. Druge su nove. Izbor i montaža opreme obavljen je uz saglasnost i pod nadzorom slovenačkih stručnjaka. Montaža je završena u decembru 1988. godine, ali je zbog rata ceo posao stao. Prve šarže kafe ispečene su tek u oktobru 1999. godine. Završen je tako prvi, možda čak lakši deo posla. Predstoji organizovanje prodaje sa ambicioznim ciljem da „barkafa“, kao nekada, postane najprodavanija mešavina kafe u Vojvodini ijedna od najtraženijih u SRJ. Zasada se „barkafa“ može kupiti samo u nekoliko većih vojvođanskih gradova. Uskoro bi trebalo da stigne i u Beograd i na jug Srbije.

Sansu da se probije na tržištu „Droga“ vidi u kvalitetu i konkurentnoj ceni. Kesica „barkafe“ košta 21,5 dinara, što jeste nešto skuplje, ali i znatno bolje od onog što nude neke privatne pržionice koji se ne ustežu kafi dodaju ı po malo surogata - pr-

-—-— — seme „Žene soje i leDlebije. Pržionica u Somboru radi povremeno, DIema potrebi (rok pržene kafe je zahvaljujući odgovarajućoj tehnologiji ı pakovanju je čak devet meseci), ali su uvek kada se mašine uključe slovenački stručnjaci tu da kontrolišu kvalitet. Nekoliko kesica, nasumično odabranih, šalju se zatim na analizu u laboratorije „Droge“ i tek kada analiza pokaže da je sve u redu mogu u prodaju.

Za uvoz kafe somborska „Droga“ ne daje devize. Umesto toga izvozi začinsku mlevenu papriku iz vojvođanskog sela Martonoša, inače proizvod čiji izvoz nije ograničen. Ambalaža je naš proizvod - radi je „Tipoplastika“ iz Gornjeg Milanovca koja je do raspada „Jugoslavije“ proizvodila iste te kesice za „Drogu“ iz Portoroža. Slovenci su zainteresovani da obnove tu saradnju, ali oko poslova sa Slovenijom obično ima političkih prepreka.

„Barkafa“ je dobar primer da te političke prepreke mogu i da se preskoče ukoliko postoji obostrani interes poslovnih partnera. Činjenica je, inače, da se u somborskoj „Drogi“ osećate kao u Sloveniji. Ne samo zbog originalne „barkafe“, nego i zbog toga što se direktor Stevan Terbec školovao u Sloveniji i Živeo tamo 18 godina. Stečene navike se ne napuštaju lako, što mu je verovatno bila dobra preporuka za saradnju sa Slovencima od koje i on i „Droga“ iz Portoroža očekuju mnogo, pogotovu kada se otvori jugoslovensko tržište i uspostavlja bolja ekonomska saradnja dve republike.

S.N.

____ ČETIRI STOTINE REČI O NOVOJ KNJIZI

My. i (LUC

PAO |D O Fi 2000. Beograd:

dG na Beogradskoj berzi 5|iCcija, promet u vrediboodnosu na prethod5lje treovalo obvezni\oslavije, promet se »saključenih transakJovivou. U trgovanju su ieićDisi kojima je kroz 5rmimet u vrednosti od

0 Go 87 odsto predstaJiviru slobodnog vansrne na Berzi, dok su rmuinim zapisima koji se * Ili zapis sa liste C biaxiazeća Mobtel Srbije )1 | kroz šest transakci„iprara. U okviru tran34 m Berzi, najprodavainlabar iz Beograda sa | 1711 Papirpak iz Cačka PO

xuflluzeća Mobtel Srbi-

>*I mudi

popust

je BK-PTT iz Beograda, treća po redu, pojavila se u ponudi 5. juna, sa kamatom od šest odsto na mesečnom nivou ı rokom dospeća od 30 dana, odnosno 5. jula tekuće godine. Ukupan obim emisije je 50.000 komada, a ovom diskontnom hartijom je zaključen, kroz 11 transakcija, promet vredan 2.088.690 dinara i prodato je 2.849 komada. Pravna lica koja kupe ove obveznica u periodu od 5. do 10. juna i od 1. do 10. jula stiču pravo da tim obveznicama plaćaju ispostavljene račune za usluge

mobilne telefonije sa pravom popusta od 3 odsto. Osim navedenih hartija primarno se Još trgovalo i blagajničkim zapisima - zaključeno je 16 transakcija u vrednosti od 8,01 miliona dinara, dok je u sekundarnom trgovanju komercijalnim zapisima ostvaren promet u vrednosti od 4,27 miliona dinara. Mesečna kamatna stopa neznatno se pove·ćala u odnosu na prethodnu nedelju. Kretala se u rasponu od 4,7 do 7,0 odsto, dok je i prosečna ročnost zabeležila porast, usled čega se nedeljna vrednost Indeksa Beogradske berze smanjila, za 0,11

odsto, do nivoa od 184,66 poena.

D. Mandić

Intermex. Str. 290. Mini džepni format. · pravilima za tumačenje trgovinskih

VL VS su verovatno prve |N

bile priručnici različitih vrsta, a sva-

kako pre svih oni koji su podsećali tr-

- govce šta im je dobro-i kako činiti. Intermex, inače poznati izdavač prav-"

nih i finansijskih propisa, verovatno

_ jedan od vodećih u oblasti elektron-" | skog izdavaštva i medija, u svom ta-

kozvanom „štampanom“ delu je pri-

| premio ovaj interesantan i nadasve

simpatičan priručnik.

Prve stranice su o ugovaranju, do-

brim poslovnim običajima, i klauzulama u međunarodnoj trgovini (ugovor o prodaji, ponuda, porudžbina,

cena, Incoterms i RAFTD). Slede me'unarodni trgovinski običaji, opšti uslovi poslovanja, uzanse, poslovni ·običaji, pažnja dobrog pri ika.

Naredni delovi su o valutama ugovora i plaćanja, valutnoj klauzuli, klau-

zuli izbora mesta plaćanja, klauzuli 'klizne skale i arbitraži. Predstavljen

je model ugovora o kupovini i prodaji na srpskom i engleskom jeziku. Značajni deo se bavi međunarodnim

termina i uslova plaćanja. Razrađuje

se poslovna ino-korespodencija sa.

primerima pisama na engleskom je-

ziku. Pratijeleksikon međunarodnih · privrednih termina. | „-

___Značajni deo je usmeren na pitanja kalkulacija i knjigovodstva kod

poslova izvoza i uvoza, svakakosamo· informativno, ali interesanino. Tusui ~ nezaobilazni marketing, menadž-

ment, poslovne finansije. Sve je po

malo „začinjeno“ elementima poslov-– -nog bontona, mada bi cinici mogli da · poseb 3 IRI OR ja: 0 RČ dj i

setnik za. putnike, pouke i saveti za”

menadžere. Praktični prilozi sadrže

vreme u svetu, evropski daljinar, tabele formula procentnog računa iažija idisažija, međunarodne telefonske. veze, važne telefone, države, valute,

glavne gradove, auto oznake; indikatore poslovanja, troškove izlaganja na

sajmu, listu informacija o poslovnim ·

partnerima, međunarodni sistem

*ikikikik [1]

Kratko uputstvo za korišćenje PC

putu, u zapu Važi ocenu: * Lep inij [i

avezno pročilajle.

M Ul OL ui EP

MM [BOID|

mernih jedinica. Pitaćete i šta još? ~

Po AA SR nr Ja PTV Xi