Danas
Word 2000
Gospodin Vojkan Jovanović je postavio sledeće pitanje: „...Pre nekog vremena posle standardnog korišćenja Worda (2000) pojavila se greška koja se manifestuje tako što kad god otvorim Word ili pokrenem neki fajl njegovog formata, otvori se Word ali bez celog zaglavlja tj. bez svih menija okolo (File, Ed/t, View i ostalih opcija – Fonts, Font Colour...). Samo se pojavi blank papir ı lenjiri sa obe strane ı više ništa...”
Word sva podešavanja vezana za poziciju i iZgled glavnog prozora, kao i gomilu drugih stvari pamti u registry bazi (kao ı svi moderni 32-bitni programi). Ovde je došlo do pogrešnog upisa rasporeda i pojavljivanja toolbara i menija tj. svi su proglašeni za nevidljive. Ovo bi se moglo ispraviti komandom iz menija View\Toolbars, ali pošto je i sam meni nevidljiv moraćemo direktno da zavirimo u registry bazu. Podešavanja za poziciju i prikaz toolbarova se čuva u sledećem ključu: HKEY_CURRENT_USER\Software\Microsoft\Office \9.0\Word\Data
Postupak za ispravku problema Je sledeći:
1. Zatvorite sve instance Worda ı zatim pokrenite registry editor (Start dugme/Run ı otkucajte regedit.exe)
2. Otvorite ključ HKEY _CURRENT_USER\Software \Microsoft\Office\9.0\Word\Data
3. Obrišite stavku Toolbars ı zatvorite registry editor.
Na ovaj način smo resetovali sva podešavanja i pri prvom otvaranju Worda biće prikazani svi standardni meniji ı skupovi alatki.
Excel 2000
Euro je već duže vreme značajna moneta u međunarodnim novčanim tokovima. Svesni ove činjenice ljudi iz Microsofta su korisnicima ponudili solidnu podršku vezanu za ovu valutu. Na raspolaganju vam je nova funkcija EUROCONVERT. Uz pomoć ove funkcije na Jednostavan način možete vršiti konverziju jedne valute u drugu svih članica Evropske unije. Na raspolaganju su trenutno valute sledećih zemalja:
Danas i |
|
polazne valute,odredišna valuta,puna preciznost pri konverziji, triangulacija)
|| Booki |
Kod polazne valute ı odredišne valute se zadaje kao string sa ISO kodom valuta (vidi skraćenice u zagradama). PrecIiznost pri konverziji određuje da li zadat broj decimala tačnosti treba uzeti u obzir pri konverziji. Triangulacija određuje broj decimala koje treba tačno izračunati. Ova dva zadnja parametra su opciona.
Rnalysis ToolPak [_ Analysis ToolPak - VBA [ Autosave Add-in
| Conditional Sum Wizard
|| Internet Assistant VBA I_ Lookup Wizard
[_— MS Query Add-in |___ODBC Add-in
_____Cancel | | _____BrOWSE... |
http://wwvww.microsoft.com/windows95
Belgija franak (BEF) | Luksemburg franak (LUF) – Nemačka marka (DEM) Španija pezeta (ESP)
EFUROCONVERT(C2;"DEM";
EUR
/downloads/contents/WURecommended /S_WUFeatured/W95EuroPatch/Default.asp
Windows NT 4.0 sa Servisnim paketom
Francuska franak (FRF) _- |
Irska funta (IEP) O
italija lira (ITL) - | Holandija gulden (NLG) |
Austrija šiling (ATS)
4 ıli novijim potpuno podržava EURO simbol a poseban update možete preuzeti sa adrese: http://www.microsoft.com/ntserver/nts /downloads/archive/nteuropatch.asp
Portugal eskudo (PTE)
Finska marka (FIM)
Funkcija ima sledeću sintaksu: EUROCONVERT(iznos u polaznoj valuti, kod
[value not set) ac GO 75 02 14 01 OD OU ce OD DO DO D4 DO DO OD DB DO... 48 DO DU DD Dd D1 DO DD 28 DD DD DO 02 01 ffff 03 On. -
DEM ELE (6); 123|=EUROCONVERT(C2;"DEM";"EUR") 35% 23054 5789,22 347127 701 ____OOT Primer:
=EUROCONVERT(123,“DEM”,”EUR")
Ovim primerom smo konvertovali 123 nemačke marke u euro. Nismo zadali nikakvu posebnu preciznost tako da će rezultat (62,89) biti prikazan sa podrazumevane dve decimale tačnosti.
Da biste koristili ovu funkciju morate instalirati dodatak za konverziju valuta u euro. Ovo izvodite komandom Tools\Add-Ins i u dijalogu čekirate Euro Currency Tools.
Windows 98/2000 imaju u sebi ugrađenu podršku za simbol eura, dok je za Windows 95 potreban poseban dodatak koji možete instalirati sa adrese:
Excel 2000
Kad smo već kod podrške za euro da se pozabavimo ı problemima vezanim za nju. Ponekad ćete pri pokretanju Excela dobiti poruku o grešci Run-time error '9': Subscript out of range, ili pak više dugmića za formatiranje sadržaja ćelije u euro. Ovo se dešava, kada po instalaciji dodatka za euro promenite poziciju dugmeta na skupu alata ıli mu promenite sliku i/ili hint, ili pak smanjite broj komandi na formatting toolbaru na manje od deset. Rešenje je u ovom slučaju da ili vratite sva podešavanja na podrazumevano stanje ili da instalirate servisni paket za Office 2000 (SR-1/SR-1a).
Šta su promenijive?
Pisanje programa, bilo da za to koristite Visual Basic ili neki drugi programski jezik, nezamislivo je bez upotrebe promenijivih. Zato je neophodno da upoznamo njihovu prirodu, namenu ı način korišćenja.
Gotovo svi programi tokom svog rada prihvataju neke informacije od korisnika, potom ih obrađuju i na kraju prikazuju rezultate obrade. Zato je potrebno da postoji mogućnost privremenog skladištenja podataka koje program koristi u toku svog izvršavanja. Upravo to i jeste namena promenljivih (variables). Dakle, promenljiva predstavlja određenu rezervisanu oblast u memoriji računara koja se koristi za privremeno čuvanje informacija koje program koristi u svom radu. Informacija koja se čuva u promenljivoj zove se vrednost (value). Te informacije mogu biti podaci dobijeni od korisnika, rezultati nekih proračuna ili neki podatak kojeg želite da prikažete na obrascu.
Program može sadržati jednu ili više promenljivih unutar kojih se mogu ču-
SSS NO eSeBSSGaG&qgaeGqggogečG ea a6& GG GSS G&GGG GG GG e e «+
_ PROGRAMIRANJE
VISUAL BAsIcC 6
vati različiti tipovi podataka (reči, broJevi, datumi). U zavisnosti od potreba programa, promenijiva može čuvati Jednu vrednost sve vreme izvršavanja aplikacije ili joj se ta vrednost može više puta menjati tokom rada programa.
Dodela vrednosti promenljivama
Promenlijivama se vrednost (informacije koje treba da čuva) dodeljuje putem operatora dodele, odnosno znaka jednakosti (=). U sledećem primeru promenijivoj pod nazivom Godine dodeljuje se vrednost 30.
Godine = 30
Promenijiva u jednom momentu može čuvati samo jednu vrednost. Ako joj naknadno dodelite neku drugu vrednost, stare informacije prestaju da se čuvaju i prihvataju se nove.
Ako vrednost koju dodeljujete promenljivoj predstavlja neki string (niz znakova), onda te znakove morate staviti izmedu navodnika (kao u donjem prime-
TreBa vam inrži Internet?
INFOhome, Beograd
Mi imamo rešenje...
*.
Cara Dušana 11a, tel.011/30.30.884, 30.30.885, 41.19.87, 064/11.56.982 |
2.
ru gde se promenijivoj pod imenom Prezime dodeljuje vrednost Petrović)
Prezime = „Petrović”
Deklarisanje promenljivih
Preporuka je da se pre upotrebe promenljiva deklariše (dimenzioniše) ı da Joj se tom prilikom odredi tip. Prilikom deklarisanja promenljive programu se nalaže da rezerviše određeni memorijski prostor za čuvanje podataka koji predstavljaju sadržaj te promenijive. Deklarisanje promenljive se obično vrši na početku procedure za obradu dogadaja. Promenijiva se može deklarısati na dva načina, eksplicitno ı implicitno.
Eksplicitno deklarisanje se vrši putem ključne reči Dim. Sintaksa izgleda ovako:
Dim ImePromenijive (As TipPromenijive)
Tip promenijive predstavlja neobavezno svojstvo ı ako propustite da ga definišete Visual Basic će toj promenljivoj dodeliti podrazumevani tip Variant (koji može da primi bilo koji tip podataka, bilo koje veličine ı formata). Ipak, preporučuje se da unapred definišete tip podataka koje će promenijiva čuvati kako bi se memorija racionalnije koristilia, pošto tip podataka Variant često troši više resursa nego što je to zaista potrebno.
U sledećem primeru ćemo prikazati kako se dimenzioniše promenijiva pod imenom Prezime, čija namena je čuvanje tekstualnih podataka, odnosno nizova znakova.
Dim Prezime As String
Implicitno deklarisanje se vrši tako što imenujete promenljivu ı dodelite joj vrednost. Visual Basıc će pri prvom susretu sa implicitno deklarisanom promenljivom automatski odvojiti po-
Ros“
Š SS ŠLSaG TRE E e & SLR S
treban prostor za nju. U donjem primeru vidite kako se implicitno deklarıše promenijiva pod imenom Prezime i dodeljuje joj se vrednost Petrović, bez upotrebe ključne reči Dim.
Prezime = „Petrovic”
Prihvatite preporuku da uvek koristite eksplicitno deklarisanje promenijivih putem ključne reči Dim, Jer će vam to olakšati programiranje, smanjiti broj grešaka i olakšati njihovo otkrivanje. Ukoliko se odlučite za eksplicitno deklarisanje poželjno je uneti naredbu
Option Explicit u oblast General Decla-—
ration svakog obrasca ı modula vašeg projekta. Takođe, možete podesiti da Visual Basic taj posao uradi umesto vas tako što ćete u meniju Too/s izabrati stavku Options ı u okviru za dijalog koji se potom pojavljuje izabrati karticu Editor. Unutar te kartice treba čekirati polje za potvrdu koje se nalazi uz stavku Require Variable Declaration.
Ovim podešavanjem naredba Option.
Explicit će biti automatski dodavana u oblast Genera/ Declaration svakog novog obrasca ili modula vašeg projekta. Prednost korišćenja naredbe Option Explicit je u tome što zahvaljujući njoj Visual Basic ne dopušta upotrebu promenljive koja prethodno nije deklarisana (dimenzionisana). Na taj način se IZbegava mogućnost greške u programu koja bi bila prouzrokovana slovnim greškama pri kucanju imena promenljive. U suprotnom, ukoliko ste pogrešno otkucali ime promenijive, Visual Basic to neće primetiti već će pomisliti da je u pitanju implicitno deklarisanje promenljive ı prihvatiće da joj dodeli vrednost, što će se kasnije u toku Izvršavanja programa ispoljiti kao greška.
imenovanje promenljivih
Prilikom imenovanja promenijive morate imati u vidu sledeća pravila:
1. Ime mora početi slovom (ne može brojem ili nekim drugim karakterom) i ne može biti duže od 255 karaktera. 2. Ime može biti sastavljeno od slova, brojeva ı znaka za podvlačenje (_), dok razmak, tačka ı drugi znaci interpukcije nisu dozvoljeni. Pri tom, dozvoljene su kombinacije velikih ı malih slova.
3. U jednoj oblasti delovanja ne mogu dve promenijive sa istim imenom.
4. Za ime promenljive ne mogu se koristiti ključne reči Visual Basic-a, imena objekata Ili svojstava.
Takođe, osim ovih obaveznih pravila treba da imate u vidu ı neke uobičaJene konvencije pri imenovanju promenljivih: - Da bi sebi olakšali proces programiranja preporučljivo je promenljivama dati imena koja asociraju na njen sadržaj
– Na početku svake reči preporučljivo Je koristiti veliko slovo. npr. ImelPrezime
— Preporučljivo je svako ime promenljive započeti skraćenicom, odnosno prefiksom od 1 do 3 mala slova, koja treba da ukaže na tip podataka koje promenljiva čuva. Na primer:
strime znači da ova promenijiva sadrži string. Ukoliko se odlučite za korišćenje prefiksa pri imenovanju promenljivih možete koristiti konvenciju preporučenu od strane samog Microsoft-a:
SIrIng. 1: s ĐDuble d Integqer . n “'Gurreney. ... . c Long Integer ..| Boolean ..... b Single ____ _-. f
U sledećem nastavku ćemo se upoznati sa tipovima promenijivih koji su na raspolaganju u Visual Basic-u, kao i sa dosegom promenijivih, odnosno oblastima njihove upotrebe. N. K.