Danas

„Da bi neko bio svrstan u teroristu ne mora da izvrši Drutalno nasilje. Važna je njegova namera“.

Tako ovih dana zamenik ministra pravde Srbije Zoran Balinovac objašnjava patriotskom novinaru jednog još patriotskijeg dnevnog lista suštinu „najdemokratskijeg antilerorističkog zakona na svetu“. Njime ćemo - objašnjavaju njegovi ŠelOvi i „ugledniji“ političari iz krugova vladajuće elite - „zadiviti čitav slobodaTski svet“.

Citajući ove redove naježio sam se kao kad sam svojevremeno Dprelistavao stranice Solženjicinovih opisa tehnologije Staljinove „najsrećnije zemlje“ i siradanja miliona ljudi u njenim logorima za prevaspitavanje. Pa neko, po svemu, Želi da ı od Srbije učini nešto slično. Ako je verovati najavama – a već je njihov propa0 efekat i pre izglasavanja Za-

ona više nego produktivan - u OVOJ zemlji se apsolutno sve što nije po ukusu režima može proglasiti teroTizmom. Prema tome, goniti, maltretirati, hapsiti, prevaspitavati, neutralisati i logično - ukloniti. Kad bi se samo na jednom mestu pokupilo sve

Tenopizam II

što se od famozne inicijative Direkcije JUL izjavilo i nagovestilo, nama koji se bar po političkim shvatanjima razlikujemo od njih, će preostati samo da prestanemo da mislimo ili

·da blagovremeno pripremimo zave-

žljaj suve hrane pa u šumu ili preko granice, ili da mirno, trpeljivo, kakav Je ovaj narod, čekamo da nas savremeni polit-komesari pokupe i pošalju tamo gde treba.

Neko će mi, sasvim izvesno, Zameriti da preterujem. Da sam ili podlegao „dobro osmišljenoj agresorskoj kampanji spolja i iznutra“, ili, pak, po „instrukcijama i direktivama“ iz, znate već koje centrale, kao loš i zao političarnovinar, svesno proizvodim defetizam, kako bi moji nalogodavci i sponzori kasnije lakše preuzeli stvar u svoje ruke. Ni-

je valjda, reći će, da ozbiljno mislim ·

kako ovde vladaju samo nasilje i psihoza straha, kako nam sudbinu određuju i živote podređuju neozbiljni i nekontrolisani političari na vlasti. Ma, ne mislim da su oni, bar ne svi, DO prirodi takvi, Surovi, OsVetOljubivi, da mrze sve što im staje na put, što im ometa istorijsku misiju da za sva vremena usreće ne samo svoj, već i sve narode ove planete. Oni su takvi, jer drugačiji i ne mogu i ne smeju biti. Ne mogu zato što im se vlast osladila, ne smeju, jer bi ispoljavanje i najmanje slabosti, demokratičnosti i popustljivosti značilo da su spremni da prihvate poraz kao gubitak, a ne, kao što to već kon-

stantno čine, u obliku „veličanstvene pobede“ i dobitka. Zašto bi pristajali na ulogu žrtve i mučenika ako već mogu sami sebe, „u ime naroda ikao njegov najzdraviji deo“, proglasiti mesijama, oslobodiocima, patriotama, narodnim herojima.

Takvi, u stvari, nemaju izbora. Njima je Srbija, čak možda i samo neki njeni delovi, jedino podnošljivo utočište. Mrdnu li iz nje, prete im svakojake opasnosti i zamke. Ako ništa drugo, bar gubitak prilike da samousrećivanjem, životom u blai unesrećuju svoje podani-

o

Da bi se, znači, tako nešto predupredilo, šta je bolje od antiterorističkog zakona koji će ih amnestirati od svega, od desetogodišnjeg svekolikog propadanja Srbije, od desetine i stotine nerazjašnjenih ubistava, od gubitka državne teritorije. Pride, kad Otpor, opoziciju, „nepristojne“ novine, nevladine organizacije, slobodne umetnike, buntovne

radnike (ako ih još ima), njihove ·

sindikate, pa čak ı nedisciplinovane vozače, optuže da im Je „namera teroristička“, onda je samo stvar tehnike kako ih primorati da poštuju red, rad, disciplinu, obnovu i reloImu zemlje.

Ako vam je čudno, evo još Jednog citata pomenutog državnog činovnika Balinovca:

„Na primer, blokiranje saobraćaja kada ugrožava bezbednost građana isto tako Je terorizam“.

Otvoreno pismo ministru Goranu Matiću

Manjak hpahnosti i monalnih ngpmi

Gospodine ministre,

Proteklo je mesec dana od kako sam Vam faksom 1 javno, preko |ista Danas, uputio predlog da mene ı Javnost uverite u postojanje „slobode štampe“ (kako ste tvrdili u pi·smu Ejdenu Vajtu), tako što ćete se potruditi da moje pismo objavi RTS ili da prihvatite Javno (pred kamerama RTS) sučeljavanje sa drugačijim (mojim) mišljenjem o štampi i informisanju u Srbiji i Jugoslaviji. Odgovora nema!

Vaše ćutanje objašnjavam činjenicom da nemate hrabrosti što me ne čudi jer nemate ni jedan.valjan dokaz da je štampa u ovoj zemlji odista slobodna, da novinari imaju prilike da izveštavaju o svemu što se događa u našoj zemlji, da se da prostor i za drugačija mišljenja. Manjak hrabrosti je uvek i znak moralnih normi kojih se neko pridržava. U Vašem slučaju - nizak nivo skrupula (do kakvih drži svaki častan Čovek!) verovatno je bio presudan

razlog kad su Vas postavljali na ministarsku ı druge funkcije. Gospodine ministre, zaštićeni funkcijom i članstvom u vladajućoj koaliciji možete nekažnjeno, bez priziva i ispravke, da iznosite neistinite tvrdnje u koje neobavešteni građani treba da poveruju. „Gluvom šaputati i ćoravom namigivati ne vredi“, opominje narodna mudrost ali ipak moram da Vas podsetim da se sloboda, u najvećoj meri, izražava mogućnošću izDora. Dokažite da takva mogućnost (garantovana građanima najvišim Dpravnim aktima) postoji u Srbiji - i zaboravićemo na Vaš ispad kad ste pokušali da pišući Vajtu obmanete

Istorija, učifeljica živofa, ofišla |e na bolovanje,

sopstvene građane. Te mogućnosti su u ovoj jadnoj zemlji sužene u velikoj meri zahvaljujući ı Vama, Vašim aktima, činjenjem i nečinjenjem, bar kad je reč o javnom obaveštavanju zajedno sa kolegom ministrom za telekomunikacije, članovima prekih sudova i ostalom bratijom koja širi neistine i strah sa zadatkom da produži život režimu koji je za deset godina (od Gazimestana) ojadio i unazadio jednu lepu ponosnu zemlju i njene građane. Moj poziv i izazov vredi ı dalje sve do časa dok ne sakupite hrabrost, ili dokaze za svoje tvrdnje. Zaharije Trnavčević, novinar

Trenuino je zamenjuje nastavnik fizičkog,

Filip Mladenović

četvrtak, 22. jun 2000.

IgguPii |B 1Peg80/408

Opozicioni prvaci Zoran Dinđić ı Vladan Batić ponovo pokušavaju da koristeći Zakon o javnom informisanju pred sudiju za prekršaje dovedu Politiku, ali kao i obično, suđenja se ne zakazuju, a podnosioci zahteva se ne obaveštavaju o toku procesa. Pitanje smusla ovakvih postupaka Još jednom se otvara. Zašto oni što najuiše i naJoštrije govore protiv represivnog i antimedijskog zakona pokušavaju da ga iskoriste, mada je i politički nepismenima Jasno da će im namere biti osujećene, a da će jedini profiter ostati donosilac zakona. Osim toga, moralno je problematično davati legituTutet nečemu Što sam smatraš neustavnim.

Koliko je pomenuti zakon apsurdan najrečitije govori i poslednje po njemu doneto rešenje kojim beogradski sudija za prekšaje Zorica Prokić kažnjava dnevnik Glas javnosti kaznom od 280 hiljada dinara. Staro rimsko pravno pravilo da ruko ne može imati koristi od štete koju nanost, u novoj Srbiji defintivno Je demantovano. Zoran Anđelković Baki, predsednik Privremenog izvršnog veća Kosova i Metohije traži da sud osudi list zbog izjave osobe (Rade Trajković) koja reaguje na njegovu uvredu. Dakle, Anđelković izjavljuje ı Glas javnosti objavljuje da „Rada Trajković traži opravdanje za nastavak svoje izdaje i zločine protiv svoga naroda“, a Trajkovićeva Innogo umerenije i nikoga ne imenujući kaže: „Narod zna ko Je izdao Kosovo i Metohiju i pobegao u debelu hladovinu kopaoničkih apartmana“ i Glas i to objavljuje istog dana u istom članku. I biva kažrujavan. Kao u klasičnom vodvilju, gde se namerno stvara zabuna ko šta radi iko je s kim, vrata se otvaraju i zatvaraju, nevini ispaštaju Zbog interesa bogatih i pokvarenih i kad se zavesa spusti publika se pita ko je lud, a ko zbunjen, pa zanemarujući nevešt scenario ipak aplaudira očarana maestralnom glumom i profesionalnom režijom. Enigma je kako se oštećeni prepoznao u ovoj nedorečeno) iZzJavi. Drugo što zbunjuje je ako se i prepoznao, zašto svoju bruku svima saopštava. Treće Je pitanje da li to radi samoinicijativno ili po nalogu viših struktura. Suve je čudno, jer ne može biti irteres vladajuće koalicije, a naročito SPS da dopusti da se u narednim danima, podstaknuti ovom presudom, svi nevladini mediji, a za njima ı građamni Srbije, bave pitanjem Kosova, izbeglicama, smislu rata s NATO) IZdOJOr

Što se Zakona.o informisanju tiče, možemo samo da se pitamo šta još može da se desi. Posle ove presude verujemo da niko ne bi bio iznenađen ako bi X. Y. osoba nešto Javno izjavila, medu to preTneli, a X. V. sutra tužila te medije zbog štete koju Je njenoj časti i ugle-

du nanelo objavljivanje njene sopstvene iz}ave.

Putinov politiChi zal

U ruskoj Javnosti se procenjuje da je ruski medijski magnat, Vladimir Gusinski, koji Je ovih dana boravio u srednjovekovnom moskovskom zatvoru Butrinka i kome zbog utaje poreza i otimanja državne imovine preti višegodišnja robija, privatno „težak“ oko 400 miliona dolara. U njegovo finansijsko carstvo, MedijaMost, vredno više od dve milijarde dolara, ulaze druga najveća nacionalna televizija, NTV, dnevnik Sevodnja (Danas), radio-stanica Eho Moskva ı nedeljnik Itogi. Gusinski je svojevremeno (pred izbore 1996) postao blizak „familiji“, krugu uticajnih prijatelja i savetnika bivšeg predsednika Jeljcina, ali je otvorenim stajanjem na stranu gradonačelnika Moskve Lužkova i kritikovanjem Putinove politike „spaljene zemlje“ u Čečeniji, bacio u lice rukavicu novom gospodaru Kremilja.

To je, međutim, daleko od prvog sukoba jednog od vodećih postsovjetskih bogataša sa vlastima: pre šest godina Gusinski se našao na meti, tada veoma moćnog Jeljcinovog šefa obezbeđenja, Koržakova, koji ga je priveo pod optužbom za korupciju i satima držao, zajedno sa njegovim službenicima, pod pretnjom oružja, da leže u snegu. Pritvaranje Gusinskog je u svetu i kod kuće ostavilo nedvosmislen osećaj da je „ruski Rupert Mardok“, žrtva političke netolerancije i prvi Putinov politički zatvorenik. Gusinski je optužen (ili oklevetan) da je, bez i jedne rublje, prisvojio državnu imovinu vrednu 10 milona dolara. On Je, međutim, po mnogo čemu specifičan tajkun kojije svoje carstvo stvorio ni iz čega. Ovakav imidž nije potreban Putinu, jer upravo ovog leta mora da obezbedi novo reprogramiranje TUskog duga.

Četrdesetosmogodišnji Vladimir

“1,7 e

Gusinski je studirao petrohemijske nauke, bio je i direktor pozorišta, a prvi privatni biznis mu je bio - taksi. Njegova privatna banka Most je pretrpela velike gubitke u finansijskoj krizi pre dve godine, a drugi ruski tajkun, takođe kao i on jevrejskog porekla, Berezovski, optužio ga je svojevremeno za nelegalno iznošenje para iz zemlje i posedovanje tri luksuzne vile u Španiji. Sada je televizijska stanica Berezovskog oštro kritikovala politički pritisak na konkurenciju. Gusinski ima veze sa nekadašnjim operativcima KGB i svojevremeno je američki potpredsednik ı kandidat demokrata, Al Gor, bio optuživan da je upravo preko njega držao „crvenu vezu“ sa Moskvom ı pregovarao o ceni izlaska Ukrajine iz „nuklearnog kluba". Gusinski se uz sve svoje veze ı novac moŽe DOkazati kao prevelik zalogaj za Putinov početak „disciplinovanja“ Oligarha. Oženjen je i ima dvoje dece.

Vladan Alimpijević

FOTO: ROJTERS