Danas
· dans.
iji (SRJ) i o
političiti
Kao međunarodna politička mamifestacija dvodnevni samit „Pakta stabilnosti za jugoistočnu Evropu“ jedan je od najvažnijih događaja u novijoj istoriji Balkana, pa i celog evropskog kontinenta. Na njemu će učestvovati gotovo svako ko je u
današnjem svetu neko: 60 delegacija iz više od 30 zemalja i među-
| narodnih organizacija. (Među go-
stima iz SRJ su M. Đukanovići bivši 0 D. Avramović koji se ovde pominje kao kandidat za šefa ekspertske
Dnevnički zapisi začeti u obliku „pisama prijatelju" posle NATO udara na Kosovu, obuhvataju vreme od jula prošle do juna ove | od novog poleta srpskog gra-
tog otpora s verom u mogućnost mir nog raspleta do liderskog rasipanja stranačke opozicije i jačanja režimske represije ko-
| ja razara oskudne rezerve demokratske energije za romene. ___U hroničarskim osvrtima na važnije događaje i njihove više ili · manje uticajne domaće aktere, autor se posebno trudio da sa- jede kako spoljne sile utiču na dramatične konfrontacije u Srko nje. Iz tako nastale zbirke zapisa („Pisma Lazi") · Danas je sačinio izbor za ovaj feljton. _
islovni i
oslonci
nenađuje ako se ima u vidu da poternica iz Haga, ugrožava šefa SRJ i fizički. Mora da se brine i za ličnu bezbednost, a ne samo politički opstanak.
Politički je, u svakom slučaju, sve usamljeniji. Njegovi, dosad glavni oslonci (Rusija i Kina) ostaJu mu lojalni ali sve više samo taktički i načelno. Dok je trajala bombaška NATO akcija, te dve zemlje imale su interesa da i srpskoj politici nude uslovne, prevashodno politić ke
prelazne vlade). Na impresivnom skupu i istorijski dalekosežnom usklađivanju u SarajeVu, kad Je reč o regionu o čijoj se budućnosti govori 1 odlučuje, samo će jedna stolica biti prazna ona u kojoj bi trebalo da sedi za-
| stupnik Srbije, odnosno SRJ, što će
Treći predstavnik aktuelne vlasti u Beogradu. Takva ironija jedva da ima presedana u evropskim odnosima: onaj o kome se najviše govori (i odlučuje) neće moći ni da pri-
| sustvuje, a kamoli da nešto kaže i
učini za sebe.
Još gore: politička oštrica saraJevskog samita uveliko je, via facti, usmerena prevashodno protiv aktuelne srpske vlasti. To je, uz osta-
le, oštrije nego iko drugi, izričito Zatražio še! SAD, Bil Klinton. U pismu organizatorima on izričito kaŽe: „Bilo bi vrlo značajno da taj skup istakne izolovanost Srbije
| pod vlašću Miloševića, držeći otvo| renom mogućnost brze integracije (Srbije) po njegovom odlasku...“
Prevedena na razumljiviji jezik lakva samit-diplomatija o budućnosti Balkana svodi se na zatvaranje aktuelnog srpskog režima u
Izolacija Srbije ulazi u kritično razdoblje, tako SM ne pokazuje Tu najmanje znake da svoju vlast žrtvuje zarad povratka Srbije
u Svet bez kojeg ne može. To ne
iznenađuje ako se ima „u Uidu da poternica iz Haga ugrožava šefa SRJ i fizički · privrednog karantina. Ništa mu se ne nudi; prihvata se samo njegova · bezuslovna kapitulacija dok se de· mokratskoj alternativi u Srbiji i Cr„noJ Gori obećava politička i materi„Jalna podrška.
_ Izolacija Srbije time ulazi u kri“tično razdoblje, iako SM ne poka„Zuje ni najmanje znake da svoju vlast žrtvuje zarad povratka Srbije u svet bez kojeg ne može. To ne iz-
|___26.jul 1999. |
jednu vrstu neprobojnog političko-.
oslonce zato što su time dizale sebi cenu u natezanju sa Vašingtonom.
Bilo, pa prošlo. Sada su i Moskva i Peking na dobrom putu da odnose s Vašingtonom vrate „u normalu“, u raniju, obostrano poželjnu uravnotežŽenost načelnih razlika i rastućih, više ili manje, zajedničkih interesa. Amerikanci su se potrudiLi i, čini se, uspeli da taj povratak na raniji mirniji kolosek ubrzaju sa oba velika rivala i partnera.
Olbrajtova je, posle nedavnih razgovora s kineskim šefom diplomatije, odnosno, posle jednog „veoma prijatnog ručka“ koji joj je priredio kineski kolega saopštila da se, uprkos izvesnim recidivima zle volje zbog: bombardovanja Kineske ambasade u Beogradu, odnosi s Pekingom ubrzano otopljavaju.
S Rusima je napredak još vidniJi. Moskva, doduše, ostaje dosledna u načelnoj osudi NATO bombardovanja kao lošeg metoda i u svome načelnom zalaganju da se ekonomske sankcije Srbiji makar malo ublaže. Ali u isto vreme Žurj da sa SAD izgladi sporove ne bi li uz izdašniju podršku međunarodnih finansijskih institucija pod kontrolom Zapada zaustavila opasno srozavanje ruske krajnje rovite ekonomije. Upravo je od MMF dobila saglasnost za zajam od 4,5 milijarde dolara radi izmirivanja duga spoljnim kreditorima.
Kako sve ima svoju cenu, novi ruski premijer Stepašin je taj deo posla ovih dana odrađivao u Vašingtonu i tako što se, bez ograde, založio za svestrano unapređivanje američko-ruske saradnje. Doslovce je rekao: „...U 21. vek moramo ući kao prijatelji, moramo izgraditi međusobno razumevanje i poštovanje...“
U isto vreme, postarao se da, preko ruskih dopisnika u Vašingtonu, svojim sagovornicima u Beloj kući posredno poruči i ovo, svakako ne samovoljno, objašnjenje: „Milošević ne izaziva nikakve simpatije ni kod mene - on Je sam umnogome kriv. Da je u Rambujeu zauzeo drugu poziciju, situacija bi bila drugačija... Međutim, Jugoslaviji je sada potebna pomoć Jer je 10 miliona ljudi lišeno normalnog življenja, u toj državi je potpuno razrušena infrastruktura...“
Nastavlja se
K-Gya a NA daa
va su bile posebno pogođene to-
kom Velike čistke: diplomati i osobije Narodnog komesarijata za spoljne poslove, koji su prirodno, bili optuživani za špijunažu. Međutim, najviše su stradali tokom „jezovščine“ rukovodioci stranih komunističkih partija ı kadrovi Komunističke internacionale u Moskvi, smešteni u hotelu Luks. Cišćenje je bilo temeljno i među mađarskim kadrovima. Bela Kun, vođa mađarske revolucije 1919. bio je uhapšen i pogubljen sa dvanaest narodnih komesara (izbeglih u Moskvu) kratkotrajne komunističke vlade iz Budimpešte. Skoro dve stotine italijanskih komunista je Dilo uhapšeno (među njima i Paolo Roboti rođak Toljatija), takođe i stotinak Jugoslovenskih komunista (među kojima Gorkić, generalni sekretar KP Jugoslavije, Vlada Ćopić, organizacioni sekretar i rukovodilac Internacionalnih brigada, kao i tri četvrtine CK). Ipak, Poljaci su najskuplje platili tu čistku. Tokom 1937-1938. KP Poljske je bila likvidirana. Dvanaest članova CK prisutnih u SSSR-u su bili pogubljeni, takođe i svi poljski predstavnici u institucijama Komunističke internacionale.
Zbog zabrane KP Jugoslavije, 1921, CK mora da napusti zemlju.
jea kategorije partijskih kadro-
_ Orkestar zabavlja logoraše: Izgradnja Belomorskog kanala
Prvo nalazi utočište u Beču 19211936, a potom u Parizu 1936-1939; ali se njen glavni centar uspostavlja u Moskvi, naročito posle 1925. Oko slušalaca Komunističkog univerziteta nacionalnih manjina (KUNMZ), Komunističkog univerZiteta Serdlov i Internacionalne lenjinističke škole, okupilo se jezgro Jugoslovenskih emigranata. Uskoro će biti ojačano novim talasom emigranata zbog uvođenja diktature kralja Aleksandra, 1929. Tridesetih godina, od dve do tri stotine Jugoslovenskih komunista se nalaze u SSSR-u. Njihovo prisustvo u međunarodnim organizacijama, Kominterni i posebno u Komunističkoj internacionali mladih, vrlo je značajno. Upravo zbog toga, bili su vezani iza KP SSSR-a,
Senvilan sistem
Bio ih je loš glas zbog brojnih sukoba različitih frakcija, koje su se borile za vlast u KPJ ugoslavije. U takvim uslovima, prisilno mešanje direkcije Kominterne je postajalo sve češće. Sredinom maja 1925, izvrše na Je „čistka“, provera - pročišćavanje u KUNMZ, gde su se jugoslovenski polaznici, više naklonjeni opoziCIJI, suprotstavili rektoru Mariji J. Frini. Nekoliko studenata je bilo izbačeno i osuđeno, a četvorica među njima (Ante Ciliga, Dedić, Dragić i EDerling) uhapšeni su i proterani u Sibir. Ciliga je održavao izvesne kontakte sa opozicijom, koju Je okupljao Trocki, postepeno se sve više i više udaljavao od Kominterne, u ko-
Juuosilovena
četvrtak, 29.
Joj nije moglo da se raspravlja i gde se rukovodioci nisu ustručavali da se koriste pritiscima prema osobama koje bi im se usprotivile. Ciliga je taj sistem nazvao „servilan sistem“ internacionalnog komunističkog pokreta.
Kontrola emiunanata
Februara 1929, za vreme Generalne skupštine Jugoslovena u Moskvi, prihvaćena je rezolucija koja je osuđivala rukovodstvo KPJ, što je ujedno bila i indirektna osuda rukovodstva Kominterne. Ubrzo je Ciliga uhapšen sa svojim drugovima. Tokom tri godine, u logoru za izolovanje, ne prestaje da se buni, štrajkuje glađu, pokušava samoubistvo. GPU pokušava da ga prinudi da se odrekne italijanskog državljanstva. Proteran Je u Sibir, da bi najzad bio proteran iz SSSR-a 3. 12. 1935, što je vrlo izuzetno (treba reći da autori knjige rekonstruišu životnu priču Cilige, po svemu sudeći, samo prema njegovim sopstvenim memoarskim knjigama, primedba Z. M. C.). Tokom nove „čistke“ u KPJ, 1932, šesnaest članova je izbačeno.
Posle ubistva Kirova, kontrola emigranata u SSSR je pooštrena, i u Jesen 1936, svi članovi KPJ su ispitivani pre nego što ih je zahvatio teror. Mnogo bolje je _ počžmata sudbina partijskih kadrova, nego običnog čČlanmsiva_ Uhapšeno je, a potom su 1 nestali: 8 se-
Kretara_ (GK KPJ, 15 drugih čČlonova _ CK
KPJ, Kao ı 21 sekretar regionalnih i lokalnih direkcija. Jedan od sekretara KPJ, Sima MarkoVić, koji je moTao da se skloni u SSSR, radio je u Akademiji nauka pre hapšenja, jula 1939; osuđen je na 10 godina teškog rada, bez prava da se dopisuje. Umro je u zatvoru. Drugi su ubijeni, kao braća Vujović, Radomir (član CK KPJ) i Gregor (član CK omlaine); njihov brat Voja, prethodno rukovodilac u Komunističkoj internacionali mladih, solidarisao se sa Trockim 1927, uhapšen je i nestao je. Njegovo hapšenje je izazvalo utamničenje druga dva brata. Sekretar CK KPJ od 1932. do 1937, Milan Gorkić je optužen da je formiTao „antisovjetsku organizaciju u
T)anas iun 2000. 21
e Broj žrtava blizu sto miliona (Kina 65 miliona, SSSR – 20 miliona, Sevema Koreja i Kambodža – po 2 miliona, Avganistan – 1,5 milion, Istočna Evropa – milion)
e Knjiga koja je prodata u više od 800.000 primeraka (250.000 u Italiji, 200.000 u Francuskoj, 150.000 u Nemačkoj), koja je izazvala žestoke sporove – bilo je i pretnji sudom, pa umalo i tuče na javnom mestu - ne otvara samo problem komunističkog totalitarizma već i svakog totalitarizma.
e Stefan Kurtoa, direktor u Francuskom nacionalnom centru za naučna istraživanja i jedan od autora knjige, ekskluzivno za Danas:
„Jugoslovenska kriza Je komunistička
kriza. Raspad započinje raspadom
Saveza komunista Jugoslavije. Neki
ljudi to ne razumeju. a ne može se
živeti u kući sa lešom u ormanu. Leš smrad. U neko doba treba otvoriti orman 1 izvaditi ga. Mrtvac se mora pokopati.“
Priredio i preveo Zoran M. Cvijić
svi ostali, ı jugoslovenski emigranti su bili terorisani: Božidar Maslarić smatra da su doživeli „najokrutniju sudbinu“, dodajući: „najveći broj je uhapšen 1937-1938. i njihova sudbina je ostala potpuno nepoznata...“ Ova subjektivna ocena je podržana činjenicom da je više stotina ovih emigranata nestalo. Za sada još nema tačnih podataka o Jugoslovenima, koji su radili u SSSR-u, posebno o Onima koji su radili na izgradnji metroa i koji su bili surovo kažnjeni jer su protestovali zbog loših uslova rada.
Sutbina ohičnih člangva
Sredinom šezdesetih KPJ je rehabilitovala stotinak žrtava represiJe, ali nikakvo ozbiljno ispitivanje nije preduzeto. Otvaranje takvog procesa bi indirektno otvorilo pitanje Žrtava jugoslovenske represije nad sovJetskim pristalicama, posle odvajanja 1948. I naročito bi bio istaknut uspon Josipa Broza Tita na čelo Partije 1938, kao posledica posebno krvave čistke. Činjenica da se Tito pobunio protiv Staljina 1948, ne umanjuje ni u čemu njegovu odgovornost u čistkama tokom tridesetih godina.
Odmah posle nemačkog napada na SSSR, 22. 6. 1941, Kominterna Je preko radija i radio telegrama obavestila sve svoje sekcije da više nije vreme Za socijalističku revoluciju već za borbu protiv fašizma i oslobođenje. Ujedno je zahtevana
Sredinom šezdesetih KPJ je rehabilitovala stotinak žrtava represije, ali nikakvo ozbiljno ispitivanje nije preduzeto. Otvaranje takvog procesa bi indirektno otvorilo pitanje žrtava Jugoslovenske represije nad sovjetskim pristalicama, posle odvajanja 1948
okviru Internacionale i da je upravljao terorističkom grupom u Kominterni“. | nekoliko reči o sudbini običnih članova. U 1924. godini je u Rusiji bilo između 2.600 ı 3.750 Jugoslovena od onih koji su se u njoj zatekli 1917 (uglavnom ratni zaroDljenici, koji su odlučili da tu ostanu). Njima se pridružio izvestan broj radnika iz Amerike, koji su došli u Rusiju da učestvuju u „izgradnji socijalizma“. Njihovih kolonija je bilo po celoj teritoriji SSSR-a. Izvestan broj (50 do 100) učestvovao je u izgradnji moskovskog metroa. Kao i
trenutna akcija. Komunističke paravojne grupe su odmah ojačane kako bi postale embrioni komunističkih vojnih formacija, koje će u zavisnosti od zemlje, geografije i okolnosti, postati ubrzo značajna gerila, već od 1942. u Grčkoj i Jugoslaviji, a od kraja 1943. u AlbaniJi i severnoj Italiji. U najpovoljniJim slučajevima to delovanje gerile je omogućavalo komunistima da se dokopaju vlasti, pod uslovom da ne ustuknu, u slučaju potrebe, od građanskog rata.
Nastavlja se