Delo

Д Е Л 0 93 таја створрн п ушао у употребу књнжевни језпк, којему само треба да се развпја и богатп. РеФорма ортограФпје треба да не упдеће п стилцстнчна пптања. Отуда је вели Мпдетић, Дривов н учпнпо погрешку што тражи од ортограФПје да потпомаже стварању књпжевног језикд, препоручујућп да се пмају на уму и диалектпчне разлпке и традпцпје. За тако уређење књпжев. језнка иште се много времена, рада — н знања, а лингвпстнчкога знања ннје бпдо, да би се могло извршитн све како наука захтеса. У главном промене су се пзвршпде, негде впше пегде мање, у овим случајевпма: Као што је познато, до данас се употребљава знак којп се у највпше бугарскпх говора пзговара као т>, управо као врло нејасно п кратко а. Алп том гдасу у стар словен. беше дру"а вредносг: оп. У старвјпм се бугарскпм споменпцима ту находп, оснм етпмолошки правплнога л, т> п к, у новпје се доба лч чешће стало употребљаватп, по пастојавању Дринова, али пма и а, у Цанкова п лат. и. Ако тај глас пде пза ј — (Лч. другојачпја му је замена п изговор у сувременом бугарском према том, стојп ли тај гласовци спој после самогласппх, другојаче после сугдасних: у нрвом се случају чује т, ( = лО нза ј: лајт> (*дај лД, у другом замењено се: губе пз *губјл, чпне Гасш *чннјл;. Нов предлог ортограФСкп пште, да се- тај зпак пзостави, јер само служп као једна велпка сметња, ппчим неоправдана, прп тачном означавању гласова бугарскога језпка. У некпм се крајевпма, како то веле мпогп, којп их за бугарске држе, сачувао меште ст. ж — т>н: мждро: мљндро. Колпко је разноврснпх обележја тога знака у Мпладпнопца: кл^де, а: дпгна, о: со, е: сстђ вип!, п : биде егИз. пма п у\ сугеио, што је српскп. Старп је сдовенскп пмао два полувокала, неодређена самогласна, блпска по изговору кратком у п и, за које је пмао п два знака: т> п в. Још се у најстарпјпм словенскнм споменпцпма јавља колебање, мешање тпх двају знакова, пзузевшп руске споменпке, којп тачно пмају означ пе те гласове, тако да се потпуно слажу са стањем, што га наука докучује. Српскп су старп споменпци т> одавнп изоставплп, а в се одржао као знак полувокала, п тек доцније настала је промена због обновљенпх покушаја, вратптп се старпјем п правиднпјем иисању цркв. књпга, под утпцајем споменуте трновске шкоде. У бугарском се сачувао један пеодређени самоглас, т>, блпзак кратком а, уместо обају старосдовепских. Поред тога још су се два самогдаса бугарска с времеиом стала иокдапатп ио изговору с овпм полусамогласом, споменуто Дч у одређеппм прплпкама п а, које је без нагласа, појав пстоветан, какав впђамо у румунском п арбанаском. Тлкав се глас у румупском п у арбанаском правплно означава, у бугарском то нпје учињепо. Још у бугарском, н с акцентом кад је, а с краја пменица гдаси као т>: дакле као плагв п водт>, сдђзв. Од тога пма нзузетака, јер се једном чује е пза некадашњих мекпх сугдаснпка ; вечере (вечера, ст. сл. вечерја), баие. *бапја. — Нова ортографпја с краја речи, иошто је у бугарском у овим случајевпма нестало полувокала, пзоставља пх, у средп речп меште