Delo

Д Е Л 0 107 једна коју не може да има ко год хоће. Бомарше нам на једном месту говори о једном Госиодину који има сувише духа. али га сувише штсди; Бомарше нпје тај господпн. Њему је његов цео дух па расположењу у сваком тренутку; он га троши, он га расипа. Његова шала има једпу извесну врсту жпвости и бујности, која је као лиризам тога рода. и поезија. . . . Цео Севиљски Берберин весео јс и по ситуацијама, п по контрастима, п по ставу, и по мотнвима, п по сценичној игри ; све ствари, које ће музика умети да пзразп као п реч. Реч Бомаршеова, која прати све го, жива је, лака, сјајна. ћудљива и насмејана. Прпчекајте! не ће дуго трајати, и па ту тако пребујно израђену подлогу доћп ће подобна музика, хитра, сјајна, такође лака, нежна, пуна духа и Фине шале, која ће се свнма чулима поткрадати у душу, и та ће музика носити име „Роспнн”. Сент-Бев овде везује Росннијеву музику за комад Бомаршеов, с потпуиим правом. Она је с тим комадом тако везана, да нам изгледа да су Бомарше п Росини на једном истом делу радили као сарадпици, у исто време, одмах у почетку. Кад такву једну умотворину имамо пред собом, која, п ако није постала од једаппут, представња једну ндеалну целину, у којој су сви делови тесно скопчани једаи с другим, нрорасли један у другн, онда су пнтања о ауторима, о првенству њпховом, о њпховом уделу, излпшна и готово ствар педантерије. Уметничко је дело пред нама, ми га нећемо комадаги у парчета. зарад празног задовоњства да изнутра тражимо потписе аутора на свакоме од њих. Севиљски Верберин је н иначе био писан, да се метне у музику. Кажу да га је Бомарше као компчну оперу прво н дао бпо Лиричном Позорпшту. Како му драго, музика се уткала у текст, речп звонз у друштву с нотама, смех Фпгаров и песме Розиппнс одјекују у оркестру, музнка и поезпја сложиле су се, две нај јаче међу уметностима, да даду жпвота красној комедији Бомаршеовој. Одиста живот. младост, лепота, здравње, весење, трепере, књучају, теку клобуцима по тој комедији. Замислите Сан једне летње ноКч претворен у сан једног летњег дана, пренесен под ведрије, сунчаније небо, из Вппдсора у Севињу, са срећнпм п живим њуднма место вила п чаробнпка. Бацпте на лпчностн везене мантпње н шарене плашгеве шиањолске, пзберпте те