Delo

1 X 99 Д Е Л 0 у познијим радовима под утицајем Гетеовим по спољашностн нешто од исте уздржао. То је Шилеров идеализам, који овде први пут пред нас избија у свој својој величини икојимује н стекао име правога Филантропа. Шилер није певао, какав је свет, ве^ какав би требао да буде, каквога је себи замислио у својој поезпји која преобразује н ствара. Свака је личност њему идеал. Тпме је (пошавпш за Шекспиром) обратио главну пажњу на извођење карактера н занемарио је око тога облик, који се Лесинг непрестано трудио да заведе утпцајем античке драме. (_)вај велики, н готово безгранични идеализам у његовим првенчадима бно је пак најбоље средство противу претеранога францускога реализма и баш овај ндеал сведочи о Шилерову Филантропизму. Ова борба противу таквих прилика, протпву постојећега реда, који је од кнежева градио тиране, од грађана робове, нађе у војој драми своје представнике у два брата, у Карлу и Фрањи Морима, од којих је Карло представник угњетенога народа, Фрањо преставник постојећега реда, коме је свето и прилично свако средство, само ако води мети. Карло, сам песник по својим идејама, тежи за изравњањем ових неправда тежећи да на развалинама њнховим заведе свети божански ред. Фрањо угњетава све, не ужасава се ни од чега, исмева божанство и божанску правду и не устручава се ни да преко оцеубијства или преко братоубијства дође својој мети. Ова драма ма колнко да је на први поглед револуција, ипак је баш са свнм противу ње, ипак је драма правичности. Кчрло Мор у своме заносу за једнакошћу човечанства лаћа се погрешних средстава: он је у заблуди, да исту може постићи силом и постаје разбојником. Ту је основна погрешка. Противу неиравде бори се он неправдом; противу безакоња бори се безакоњем; и с тога иа послетку мора да падне као жртвасветој, божанској, вечној правди. Лажна ноставка : „(фше те<исатепХа поп запапћ (сггтп 8апа(; 1[пае (еггпт поп уапа), јо-тб 8апаГ‘ (НГго не лече лекови, лечи мач; што не лечи мач, лечи вагра) њсгова је несрећа, копа му гроб. Карло се јада: „Оак (ЗгС8е1:у. ћа! ушп Всћпескепоапа- лгегс1огће11, луа8 АсИегИи^ о-е\\'ог<1еи ллмге. 1)а8 Сге8е(у ћа) пос11 кегпеп ^гоззеп Мапп §'ећјћкД; аћег <Ие НгеИш!! ћги1е(:. К<Ло88е аивм (Закон је упутио