Delo

Д Е Д 0 123 пужевим путем, што би полетело као орао. Закон није васпитао још ии једнога великога човека; али слобода излеже џинове — I чнн 2 појава) и подстиче, да сс дакле сруши свака правда, која човеку не остав.ва дрешене руке; иа ипак чујемо из уста истота Карла. да величанствено наређује својим разбојницима, да га покорно слушају и да тражи заклетву њихове верности (I ч. 2 п',ј. ЊегОве речи: „\\гег и1)ег1еоД, луепп 1сћ ће1‘сћ1е ? (Ко премишља, кад ја наређујем II ч. 3. п.) н „бп-ескг сће Оем'ећге! Еиег Негг врпсћ! тћ еисћ 0 (Доле оружје! Ваш господар говори с вама! — последња појава У чина по првоме издању) доказују. да му је ипак стало до реда и старешинства. Као што је-већ речено, Карло постаје разбојником, па ипак није разбојник. Лажним нзвештајем свога завидњивога и иокваренога брата пада му на ум, да га је отац збиља проклео и од себе отурио. У овој обмани (као што ћемо обмане наћи у опште код ових готово јунака ГЦилеровпх и у познијих драма) постаје разбојником, али не да плени и да ни ради чега или чак и из уживања убија, већ да поврати право и правду, да брани притешњене, да убија тиране и крвопије. Како охоло излази пред нас и како нас заноси разбојник Мор (II ч. 3 п.) када се духовнику исповеда о својим делима и када јадикује за онпма, који су у иаљевпни невнно пропали, и како свесно и истинито повлачи он у овој исповести границу нзмеђу себе и других разбојника, каква је узвишена његова оиомена Козинскоме, када му се овај нудп за четника (III 2). Даље треба узетн на ум разлику између његових речи и дела и између Шпигелбергових (II 3, нарочито пак у описивању гаднога манаетирскога призора). Па ипак пада Карло на послетку, као жртва вечите правде, попгго више не може натраг због задате заклетве: ,.13е1 <1еп Сгећетеп тетев КоПегн! 1сН мчП епсћ п1етаК уеНааасп! (Тако ми смртних остатака мога Толера! Ја вас никада нећу оставити III 2), те увнђа, да нпје био у праву. да сумња у оожанску правду, да је био сувише слаб, да ту нравду изнудн н да је увређена правда задовољена тиме што се он сам предаје (1У5 и У2). - - ћћегово признање: „0 пћег ппсћ Хаггеп. <1ег 1сћ м аћпГе, сће \Уећ (1пгсћ Огапе1 /л\ уегзећбпегп ипс! <ће Ое^е1хе Јпгсћ Сге8е17Ло81цкећ аи1гесћ1 711 сгћаћеп! 1сћ пашће €8 Касће И11<1 Кесћ! — 1сћ та881е писћ ап о Уог§1сћ1; <ће