Delo

124 Д Е Л 0 8сћаг1еп с!е1пе8 8сћ\уег1е8 аизгшге^геп ши! Јете Раг1е1ћсћке11: о-и! 2и тасћеп — аћег — о ећ1е К1пс1еге1 — (1а б!ећ’ 1сћ ат О Капс1е е1пеб еп^већгћсћеп Кећепз ипс1 егКћге пип тћ 2*аћпекћгррегп ипс! Неи1еп, (1а88 2\уе1 Мепасћеп те кћ с!еп оапгеп Ваи с!ег вћШсћеп АУећ, ги Сггипће П(ћ1еп \уигс1еп 0пас1е (Згпас1е с!ет Кпаћеп, (1ег Ви* уогогећеп \уо1ће — 1)ет е1оеп а11е1и 181 сће Ка ће. Би ћећаПв! тсћ! с!ег Мепбсћеп Напћ. КгеШсћ б^ећћб пип 1П тетег \ асћ! тсћ! тећг, сће Уегоапо-епће11 ет2ићо1еп — бсћоп ћ1еЉ1 уегћогћеп, \уа8 уег<1огћеп 181 — \УА8 1сћ §-е81игз1 ћаће, 81ећ1 еидо- п1ета18 тећг аи! — Аћег посћ ћћећ шп’ с1\га8 ићг!о-, \уопћ1 1сћ сће ће1е1ШоЈеп Оезећге уегзоћпеп ипћ сће т188ћапс1е11е Огћпипо* тећегит ћећеп капп. 81е ћес1аг! С1пе8 Орјрегз — е1пеб 0р1егз, ћав ћп-е ипуег1е12ћагс МајезћИ тог ћег о-апгеп Меп8сћће11 епНаће! — Ше8С8 0р1ег ћ1п 1сћ 8е1ћ81. 1ећ 8е1ћб1 ти88 1иг 81е с1еб Тос1еб з1егћеп... ЛУаа 8оП 1сћ о1е1сћ е1пет В1еће, е1п Иећеп 1апо*ег уегће1тћсћеп, с!аб ти* зсћоп 1апо*’ 1ш Ка1ћ (1ег ћтппћзћеп М^асћ1ег ^епоттеп 181.“ (0, да мене луде, који сам мислио, да свет улепшам ужасима и да законе очувам безакоњем! Ја сам то називао осветом и нравдом. — Ја сам се усудио, о провиђење, да изгладим зупце твога мача и да исправим твоју партаичност — али — о пусте детињарије — ево ме на ивици страшнога живота и увиђам са страхом и ужасом, да би два човека као ја срушила целу грађу правственога света. Милост — милост дечку, који те хтео престићи — Твоја је једина освета. Теби није потребна рука људска. Наравно да сад више не стоји до мене, да достигнем прошлост — Већ остаје покваренб, што је покварено — Што сам срушио, никад више не устаје — Али још ми је нешто преостало, чиме могу измирити повређене законе и опет излечити злостављењу правду. Њој је потребна жртва — жртва. која своје неповредљиво величанство обелодањује пред целим човечанством — та жртва сам ја сам. Ја сам морам за њега умрети. Што бих ја, као лопов, даље притајио живот, који ми је већ одавно одузет у већу небесних чувара) тек нам јасно показује, да овај човек никада није био нити могао бити разбојник Он убија своју Амалију, али не као разбојник или завидљивац, што ова и даље може живети а он мора мрети, већ то чини, што је баш са своје љубави према њој не може оста-