Delo

Д Е Л 0 131 чнемо вдГрка, у њих нај јаче развнла. када се, иосле перснјскпх ратова, осетно јачи нокрет у друштвеном животу њнхову. У то су се доба на развалпнама старнх монархија дизалп новм облицн државни. Ово прелазно доба, обедежено борбом супротних нраваца н идеја н тежњама да се на место старих усноставе нови ногледи, дало је баш полета развићу лирске поезнје, у чнјнм се пропзводима може најбоље нзразнти све што је душа овакнм покретима. II доиста, готово у једно нсто време јављају се на свнма странама песннци разлнчна дара, чије су песме највернијн одјек свега што је потресало душу сувременнх нм Грка „Лпрекп су песнпци, велн Г1ол Албер, постали тумачп новога друштва. Пред њнма се отвара поље неограннчено и бескрајно, као што с-у неограничене потребе, жеље, енергпја народа, којн бп. ндућн новнм путевпм.«, да достнгну и ужпвају слободу. Нису им више бнле у вољи дуге прпче што се иеваху за столом да развеселе краљеве и доглавнике му — н поезпја се еманцнповала. У душп људекој. рашнреној и обогаћеној, бнло је пуно нових пдеја п осећања којн је дубоко потресају. II тај, дотле успаванп, унутрашњп живот наједаниут се пробудно — што је у њему бпло скрнвено, нзбнја у песми.*) Доба средњпх векова, у које су се стварале данашње нације и ]е-зицц. обележено мистериозношћу у религлјп, скученошћу у животу, засталошћу у култури. није имало основне погодбе, без које се не може нп зампслити појава и развпће лпрске поезпје. Тек у доба препорођаја почпњу се јављагн и иеснпцп, алн њпхова ноезија нпје нстнцала из нстнните ннспнрацнје и искрена одушевљења. Подражавање, карактерна црта овога доба, оставило је свој траг и на поезнји, којој је био. п])ема томе, главнп недостатак — искреноет ннсинрациЈе. А чнм је, после онога сплног умнога нокрета у XVI11 в., Француска револуција раскинула окове траднцпја. давши снажан полет с-плама које еу у народу скривене тајале. нз душе је Француске потекла иатрпотска хнмна слободи, која је, музиком праћена, одушев вењем запајала све што је светлијпм надама очекпвало бољу будућност. Велнки преокрет, створен догађајима XVIII века, бно је погодба , да се у XIX веку јавп лирска поезнја у нуном своме сјају, као звучан одјек буре која је прегрмела. потресавши нз основа живот европскпх народа. Као п све у чему се маннФествовао унутрашњи, духовнн жпвот народнн, п иоезпја је прекр*ала уске оквире, у којеје традицпјама била снутана Све што је кадро нзазвати осећаје у људи нашега доба, иостаје пред.ћетом лирских песннка. Област лпрске поезије се знатно нроширнла „Геннје је, велп II. А.тбе]), истпна дар од бога : али песник живп међу људпма. Он се радује, трпи, ])ади. жали. сажаљева — он еаосећа н даје пзраза, једном речју, свему што догађаји нзазивају у масн на »одној. док другн оетају неми н немоћнн да искажу што им душу нотреса, Песннк је. дакле, ту*) Раи! АЦ>ег1. 1,а Рое,«Је стр. 151 —152. 9^