Delo

132 Д Е Л 0 мач свога времена, јер у његовнм ироизводпма налазе одјека сва осећања. која су потресала нли потресају масе народне. *) Под утицајем овога велнкога покрета све је из основа измењено и тај силан потрес осетио се и на расположењу духова. Док суједни, жалећи, падалп у очајање, други су, пуни нада, страсно жудели за ндеалом иравде, слободе, њубави; покрај горке клонулости, којој су се подали побеђени, осећала се жпва енергија у оннх који су се борили и разнежена немар у оних који су се, занесени егоизмом, били иовукли у страну. Такво духовно стање било је извор, из којегаје бујицом потекла лирска поезија деветнаестога века, чије је ирозорје обележено појавом најзнатнших несника. Геге п Шилер, Б;дрон и Шели, Бе}»анже, Мисе, Ламартин; Иушкин и Лермонтов најбољи су представницп ове поезнје, јер је у њиховим несничким производима нај јасније ухваћен основни карактер доба, у којем су живели и радили. Пз ово неколико напомена, црпених из дела најбоњих познавалаца књпжевности, лако је извести закључак, да су књижевни пропзводи у оиште, а песнички нарочпто, и по својој садржнни и по својим задаћама, у најтешњој свези са животол народним, какав се створпо у току историјскога му развнтка. Кад се ово прпзна, лако је објаснити, за шго се лирска иоезија јавља тек онда, кад се књижевност, освојивши себп земљиште, такорећи сродила са народом, из чијега живота црпе своју садржпну. Ови закључци, на које нас упућује историја развића књижевности свију народа, не смеју се губити из вида, ако се хоће, нри проучавању иоједннпх литерарнпх врста и оцени рада њихових нредставника, да достигну резултати, који ће имати научну вредност. Они нам могу најтачнпје ноказати, где треба тражитп пзвор мотпвима за лнрске песме, п која су најноузданија мерила за оцену њпхове вредности. П ако нам не може казати тачно шта треба да Је, псторија нам казујс шга је кад бпла лпрска нојезија, а то је већ прилична помоћ да се иравплније схвати њезина задаћа. Ранијим развићем показан је пут, којим је лпрска иоезпја, као шго смо виделн, морала поћн, те да у XIX веку постане верна слика друшгва које, ногресено пз основа, тежи неизвесној будућности. П данас, допста, нема предмета, који би био ван домашаја лирске ноезије. „ЈБој прииада цео свет, вели нознатп есгетичар Берон. Велики догађаји’ који се нама на догледу збнвају, јавне неда1хе, које нотресају нз основа државе, чудеса која стварају генпјални н обичнп људи, оданост и ноштовање које нзазпвају Јунаци, слава, слобода, отаџбина — све је то богат извор могива за лирског нссника, којп је нриродни тумач н тако рећи одјек свију осећања која покрећу масе народне“.**ј Треба ли овоме иотврде пз дела других зналаца, којима се не може одрећи компетентност за оцену оваких нитања, лако нх је позвати у номоћ. „Немим осећајима, скрпвеним у дубини душе, позајмљује лнрика, *) 1*аи1 АЉег1, ћа Рое81е стр, 1*8. * ■•) Е. V с г о п , I/ Е, 8 I <’•. 1 ј н и с.