Delo

Д Е Л 0 133 велп Бјелински, реч \0 слику те нх изводи на свежу чистину уметничкога живота. Све што занима, потреса, весели, жалостн, наслађавава, мучи, умирује, узбуњује, једном речју, све што чннп садржину унутрашњега, духовнога живота песникова предмет је лирске поезије“*). Мислп и осећање, у којпма се нзражава тај унутрашњи живот, најчешћп су мотпви лирских иесама. ПГго је многостраније образован дух и нежније осећања, то је богатији извор, нз којега лирски песнпк црпе могиве за своје несничке пропзводе. „Од природних гласова народне ноезнје до пуних мисли песама сувремених нам песнпка пружа се — вели Готшал шпрока скала мотнва што их изазпва осећање, које може битп основа лприци“. Проучимо ли ту скалу, видећемо како се област лирике поступно ширила, док није у наше дане захватила све што песникову машту може подстаћи, да у њему нробуди мисли н осећања, од најобичннјнх предмета и догађаја у животу до најузвишенијих мисли филозофских. Не треба само сметати с ума да је за лирску поезнју претежннје осећање, а мисао је допуштена у толико, у колико утиче на осећање или истиче нз њега. Схваћена независно од осећања, мисао је предмет логике, а не лирике. „Што се од песника тражи, вели Готшал. то је интуиција, онај дубоки поглед који прониче у срце ствари, праћен непосредно мишљу и осећањем“**). Живошћу се може одликовати, иажњу свраћати и естетнчке емоције будити само она поесија, која, како велн Колриџ, „полазећп из мозга иде право срцу“. Шели је истипу казао, кад је тврдно, да „поезија будн п шири дух, подстпчућн у њему хиљаду комбинацнја неочекпваних мислп“, јер нам она, лепо је запазно Џ. Либок, „открива завесу која скрпва лепоту у васиони и на најобичнпје предмете баца сјај, у коме их видимо, јер пх гледамо кроз призму уображења песникова“***). А таква је поезија нашега доба, ако јесудитн по најбољим јој представницима. ❖ Летимнчан поглед на нравац развића новнје нам књижевностн показује, да је лирска ноезија, поступно се одомаћујући, ухватила у њој јака корена тек онда, кад се усвојивши себи за оруђе народни језпк, иотпуно зближила са животом његовнм. Газвиће поезије у нашој новој књижевностн ишло је готово напоредо са развићем питања о језпку књижевном. II тек кад је оно правилно решено, и поезпја се коначно утврдила, јер је у томе решењу била нрва н неопходна иогодба за даље јој развпјање Позната је истина да се поезија може развнјати само на народном језнку. Народне умотворине, које су дале материЈал за обраду жњижевнога језика, указале су н уметничкој нам поезијп правац којим *) Б^линскгН, Сочинени1л т. IX. **) К, (Јго1зсћа1, РоеНк. ***) Ј. Бпћ1)оск, Бе ћопћеиг 4е VIVге. II.