Delo

д е д о

143 Али смрт киеза Михаила показала је још један пут ову несрећу српску дубоку рану, која је овога пута жешће но нгда дотле избацила на површину то питање у таком облику, да је оно истакнуто, тако да кажемо, као државни и народни задатак, који је све друге послове и задатке у запећак бацио, Настала је Формална, и то најгоре и најнесрећније Форме уставност, а отпочела је свој јек Фактнчка реакцпја са најситннчарскијим планпвима и рачуннма својпм. Грађанп су Формално били подељенп у Обреновпћевце и Карађорђевце. Свакога се патриотизам, и подобност, и употребљивост у државним и иародним пословнмо, по томе мерила п ценила. Организоване су нарочите дружине које су проналазиле н кратким путем свршавале са онима, који су основано илн неосновано осумњиченп били као антидинастичари. То су биле српске сопаџнје. II као год што су ренегатп и новообраћени у веру гори сто пута од оних у чију средину долазе, тако су исто ови чувари дпнастије били гори и иесрећнији од самих чланова династије. Настала је једна ниска спекулација с дннастичким осећањима и тежњама, па се под њих протурало све што се није, ма из којих гшбуда, често најплеменитијих и најчистијих, хтело да повије и покорп личним ћеФовима ових нових династичких спекуланата. Уставом од 1(369. године цело државно уређење окренуто је тумбе: дотадања контрола Државнога Савета и Гловна Контроле уништеиа је, сва је и унравна, и законодавна, п судска власт сконцентрована била у рукама владе, а народу је дато једино: да се по избору н жел>и владе скуп.ва сваке године где влада зажели, те слуша н даје санкцију своју, која је унапред бнла иотпуно осигурана, свима делима и неделима владе. То је суштпна Устава тројичкога, п то је карактер политике Намесништва од 1869. године. Од тада Србија пде све јаче у назад, н отада се све више политика државна претвара у ситничарску и сопаџпску политнку .