Delo

Д Е Л О 155 них културних задатака, на крепчање и усавршавање државе и развијање народнога живота у свима гранама и правцима. Србија је, у тренутку свога ослобођења, како смо видели, била земља сељака и простога народа. Она није имала вишо друштвене слојеве: у њој нпје било ни румунских боЈара, ни бугарских чорбација, њој је мали сељачки сопственпк, још у приличној мери везан за задругу, давао тип и колорит. То не треба никако губити из вида при оцењивању и наших мана и наших врлина, и наше скорашње прошлости и наше блиске будућности. Такав је терен рада за све у Србији био, па је још н данас, јер процес издвајања и образовања варошкога становништва у правом смислу речи, с подлогом економском у јаче развијеном занатлиству, односно мануФактури и индустрији, није још ни издалека на оном ступњу да варошко становништвоможе бити пресудан политички Фактор. Факат да је Србија сама собом створила револуцију и у њој проживела више од једнога деценијума као и да је, одмах за тим, имала и другу револуцију, донео је Србији два политичка стожера и развио неколико јаких људи и породица, заслужних у делу ослобођења Србије. То је донело борбу међу њима о првенство, коју је појачавао и заоштравао Факат што су сви ратни прваци и ратне величнне српске из времена револуције пзашли из једне заједничке средине — простога народа. Борба се, као што је и природно, сконцентровала око она два стожара, око имена Карађорђева и око нмена Милошева. Она је тако да кажемо поделила народ у двоје, и. опет, са свим природно, добила лични карактер: постала борба о првенство једне или друге личности. Два вође народа и два представника државе не могу битн. Један је морао пасти Будући у положају ћеаК ро881с1еп1:е8 Милош је борбу отпочео, и смрт Карађорђева бпла је последнца тога. Та борба, за то баш што је била борба о поглаварство државно, прогутала је све друго, и за то што је трајала дуго. она је отровала п народни и државни живот. У њој лежи пзвор и за наше велико и ситничарско полнтизирање.