Delo

156 Д Е Д 0 Буне Ђакова. Молерова. Милетмна, Катанска; Трешња, Метино Брдо; оставке, .грогањања с престола, убиства владалачка. подела у Обреновнћевце и Карађорђевићевце и њиово узајамно гањање и истреб.вивање — то су црте наше новије исторнје све до појаве млађега колена почетком седамдесетих годнна овога века. После прелома од 1869 године јав.ва се покрет један, коме је последњи извор у слободоумном јевропском п руском покрету истога доба, а који омладина великошколска српска нреноси на српско земљиште и уноси у народ. Овај покрет чини ирекрет у унутарњем животу Србије, јер он уноси нове елементе у њ и њима потискује стару личну и династичку борбу, па је замењује борбом за државне и друштвене реФорме, која се концетрише у борби за нови Устав. II млађи нараштај у том успева Народ прихвата борбу, која се води на чистом једном терену, и борба о поглаварство државно између две династије претвара се у борбу између свемоћне извршпе власти и народа који тражи стварнога и истинскога учешћа у државним пословпма. Представник те борбе, са стране народа, јесте радикална странка, а представник противне стране је сам владалац са старим партијама, консервативно — напредњачком и Ристићевско-либералпом Три четвртине права, које је владалац примио био у наслеђе од Намесништва од 1869. године с препоруком да их чува за то што му је то потребно за одбрану династије од дпнастичких противника, владалац је грчевито стегао и држао, у почетку мислећи доиста да је то три четвртине његових права за одбрану од антидинастизма Употреба тих права иосле се усладила, и била је иредмет чисте љубави владаочеве као према самој власти, отприлике онако исто као што је лепо богатство предмет велике љубави каквога доброг газде. Парод је опет тражио, преко бораца својих из редова радикалне странке, уз коју је листом иристао, да те три четвртнне права владаочевих сведе на половину,тако да другу половину он добије. Иа крају, после борбе од петнаест годпна владалац је попустио. Бндни ресулгат тога је садашњи Устав.