Delo

Д Е Л 0 15? Од отвореие борбе као безуспешне и опасне но саму династију одустало се. Али као што смо видели владалац се није с новом струјом, коју је представљала радикална странка, измирио. Код њега је био једнако Фантом да је радикална странка некакав лични противник, (ма да је петнаестогодишња борба радикалне странке бпла жив и непобитан доказ да је то једна груба неистина и проста клевета) према коме он увек мора остати у борби, докле је на један или другн начии не уништи. Тај се Фантом донекле нојачавао и Фактом, што је радикална странка била необично набујала и нарасла, па му се, зар, чинило и чини да она засењава престо. За то се он решио уклонити се, алп уклањањем својпм не напустити борбу, него је само нроменитн. Како се ова борба водила, видели смо. Да она још и данас траје видели смо такође. Питање је сад шта се, према томе, мора радити и какав положај у томе има и мора имати радикална странка, ако неће да пристане на оно и онако уништење како јој је намењено ? По нашем схватању радикална странка бар у својим врховима, у својим вођама и првацима, мора бити пре свега са свим на чисто с овпм својим положајем. Она се у том не сме варати. То је прва погодба да је не постигне жалосна судбина ратника, који трчи на спремљену му заседу. Будући с тим на чисто, она онда мора озбиљно, чисто и отворено, приступити решавању и расправи својих односа према Круни дирекгно, без посредника, те да изведе ситуацију на чисто: да приведе крају стално и потпуно измирење, које бп јој дало могућност за слободан и плодан рад у државној управи, под погодбама частн и достојанства за обе стране и са скрупулозним чувањем свих уставних права и правилних уставних конвенција. У ту расправу ушла би, без сваке сумње, и расправа династичкога питања, те бп се и оно са свим избрисало из реда питања, јер не треба ни ми да се чпнимо невешти пред јавом: с тим пнтањем престо једнако рачуна, н оно је једнако од утицаја, и то штетнога п рђавога, па јавие и државне прилике у Србпји, н на развптак земље и народа у нашој отаџбини Оно