Delo

158 ДЕЈ10 -ако и нема данас ни из далека онај акутан и оштар карактер, који је имало пре двадесет година, оно оиет за то није престало бити питаље отворено. Докле год има представника Карађорђеве породице, и до«ле год одношаји између српске династије и ње нису уређени, .дотле и то питање Фактички постоји, ако ни за кога другога а оно за саму династију. Не могне ли се тим путем ништа учинити и постићи. онда за радикалну странку настаје неминовна и потреба и дужност: повућп се од суделовања у управи државној, сићн са степеница државне власти па или са свим повучено посматрати развој догађаја, за неко време, остављајући одговорност за ситуацију и ток државних послова другима, или на терену лојалне опозиције утицати и тражити решење та два главна питања, без расправе којих нпкакви ни Финансиски ни привредни програми нису могућни, нити у опште без пречишћења њихова може бити икаква озбиљна и трајна рада, корисна по државу *и народ. Пред тим питањима стоји и Србија и раднкална странка. Она пред њима стоји данас онако псто, као што је Хамлет стајао иред пнтањем: бити или не бити! За њих она имају исто значење. И према томе радикална странка има и своје домаће ствари да решава и своју организацију да реновпра и удешава. Да кажемо сад реч две и о томе. ' Питање о реорганизацији радикалне странке није у овом, и оваком, положају њеном неважно питање. На против оно је врло важно , и она њега мора и брзо и повољно решитн. Оскудица садашње организације показала се чим је странка на управу државну дошла. Организација за странку која још није бнла на пословима државним, и организација странке која је, тако да кажемо, извојевала подобност за владу, па дошла већ и практички програм свој да изводи у позитивном реФормовању државе и њеннх установа, кроз све грапе државне управе, нпје и не може бити једнака. Онамо је практпчно поље рада уже п ио природи својој собом носи концентрацију и сложност свих снага. Овамо је.