Delo

Д Е Л 0 175 на површнну. Јављајућп се свуда као тутор без утврђених принцнна, без обележених начела — оваква се владавпна претвара брзо у несносан деспотпзам којп, притнскујући п давећп жнвотне интересе друштвене, пзазива сударе и потресе. Правплан развитак државни доведен је у пптање. Питање о напретку постаје незтгућно, и оно, ннти се може истаћп ни решаватп. Изгубивши свако земљиште за овакве своје теорије, опозиција је, оцењуЈући односе сптуацпје, потражила друге путеве, који ће је одвести власти. Уверена да редовним п нравилним путем не може задобитн поверење народно, опозиција је обратнла погледе другом чиниоцу уставном, номншљајућн да су се њене тежње свеле на то, да се наслонп на двор и преко њега потражи утицај, којн им није давало поверење народно. Опозпццја, а поглавпто нанредњаци нашли су на овом путу утрвено земљиште. Планови и тежње двора, доста јасно исказане у свнма догађајима, у којима се огледала несагла(?ност између нових задатака и старих жеља, да се утицај радпкалне странке савлада и снага њена сломије — среди су се са тежњом опозиције. и сад настаје чптав низ радња, које су систематпчки удешаване и управљане противу владе п владајуће странке. II ако је овај сусрет бно последица подударностн тежња напредњачких и двореких, онет је он био случајне нрироде, јер овим подударним тежњама нису биле подударне н побуде. Напредњаци су умелн вешто своје полптичке ннтересе подметути двору, и. кад се узме на ум да је то једини посао у коме су напредњаци вешти мајстори, може се разумети откуда је потекла она неоправдана бојазан двора од радикалне странке, која провирује пз свију догађаја последњих годпна. Напредњацп би да скрхају радикалну странку, јер у њој гледају наЈвећу сметњу да задовоље своје тежње — дочепају се власти ради угодносгп, што су са њом скопчане. Слаби да се у парламентарној земљи законским срествима боре са изгледом на победу, онп покушавају стари занат да своју слабост појачају ауторитетом двора, немилосрдно га навлачећи на покушаје који су и неоправдани и некориснн. Мп бар не видимо разлоге због којих би нотребно бнло да се ауторитет двора, знатно појачан чином од 1. аирила, траћи у сумњива исхода покушајима, којима је крајња сврха — задовољитн амбиције пропалих велпчина напредњачких. Но, и ако се овоме протнвн и исторнја и логнка — правилно схваћени ннгереси народа и династије, има пуно појава. које казују да се наново почело са интригама. Пред оваквом ситуацпјом, положај радикалне странке био је всома тежак. Она је пред собом имала владу неодлучне воље, коЈ*а се губила у ситницама и неодређеностилпа сваке врсте. Пзбацнвшн на ноље службе државне све своје најугледније људе, странка ниги је могла, ннтп је пмала сиособностн, да одлучним нз авама н радњама потражн пзлаза нз оваквог обрта сгварн. Незадовољство, које се опажало у странци н које <?е једним добрим делом тицало владе н њеннх радња, сузбпјано је н