Delo
176 Д Е Л 0 покушавано је, на ]»азне начине и разннм изјавама, да се стнша, само не да му се прави узроци огклоне. На свом главном скупу, радикална странка показивала је н воље и одлучности, да се ослободп несносног стања. Пзвештај Главног Одбора њеног указивао је ирстом, где ш тежнште еитуацији, наговештујући у исто време, и оне радње, које би требало предузетн. Алп етвар је на томе и остала. Влада, и по свом положају п по свом задатку, престављајући најбољс снаге странке, требала је н дужна је била одлучннм р.адњама дати правац полнтнци п ослободпти се свију интрига, свију неправнлних и тешких захтева. А кад то она није могла учинптп , познате тежње, да се влада ослабн, задобијале су све јачег маха. Такав је обрт био од одсудног значаја. Први апрнл, тај светао дан у историји државног развитка нашег, губио је све више од значаја којега је несумњнво имао у оном тренутку, кад је извршен познатн чинУ том светлом тренутку, кад се онако одлучно изашло на сусрет на. родннм жељама, ноказала се сва величпна сагласностн и хармоније између Краља и народа. НреД земљом указивали су се у најлепшој иерспектпвн свегли данп културних радњ;', које су имале да загладе ске погрешке, да испуне све иреграде и од Србије створе земљу напредну и моћну. Очекивало се са разлОгом и јаким основнма, да се Србнја пзнова препороди и да моћна, напрсдна и развијена стане пред своје народне задагке и мирно очекује тренутке њиховог решавања. Ослабљена унутрашњим борбама око преображаја државног, растројена Финанснскп, нзнурена привредно — Србија је имала тек да иоради на тим својим најглавнијим задацима, спремајући се за извршење спољннх задатака својих. II док се пред мисаоним погледима искрених н преданих сннова ове земље отварала најленша слика чнтавог низа озбнљних државннх нослова; док се будућност Србије појављпвала у ндеалној и светлрј велпчпни — дотле су. постепено и понајлак суиротне радње помрачавале ту слику, а догаћајп су обраћали пажњу на тајне покрете, који Србпју одвлаче са нравог пута н упућују срљању у нове кризе и трзавице. Ко да понесе одговорност за такве чудновате иреиреке ? Ко да одговара и пред историјом и пред народом за напуштање иравнх задатака земаљских, а истицање других задатака, који нпсу имали нпшта заједничко са интересима земље? Овде нред нама стоји једно иитање, које је испуњавало читаву ис-торију нашег државног живота. Она традиционална династичка борба доведена је била до гачке, кад је она нзгубила сав свој значај. Првог априла извршено је свечано измирење и св разлике, које су до тада ностојале, биле су уништене и збрисане. Кило је мудро на том путу остатн истрајно. То су имнератпвно налагалн интереси и народа н династије, који су обухваћени ннтереспма државним. Али, на жалост, нашло се да је мудро склизнути с тог пута и дати снажан покрет догађајима, којн ће онако лепо маннФсстовану сагласност са свп.м уништитн. Послс кратког времена, у коме се пока-