Delo

Д Е Л 0 177 зује воља одлтчног држања на том путу, улазп се у друге крајности. Влада није била у стању да спречи и заустави такве нокушаје. Иједан дан, који је могао бити светао, постаје мрачан ио делима и радњама, коЈе су после дошле. Стара срнска несрећа ннје мировала, док није понова загрозила свима тековпнама и довела опет у питање најважније интересе државне. Било је са свнм природно, што је за оваквим радњама и тежњама дошла унутрашња поколебаност и разривеност. Вера у сталност државних установа и политичких односа, полако је уступала место сумњп и неповерењу. Један по један догаћај, односио је све изгледе, рушио све наде. Духовима у земљи завладала је забуна и неизвесност. Ннко није био убеђен да ће стање, засновано на новом Уставу, бити трајно. да ће се уставност наЈ‘брижл>ивиЈе чувати и неговати, а парламентарност најскруполозније практиковати. Вера у могућност и таквнх п})имена, које су прптивне здравим уставнпм појмовима н признатом парламентарном реду, довела је у непзвееност цео државнн поредак. Гаранција тог поретка, уставни живот, уздрмана је и у питање доведена. Политика ће<Ј>а п лнчних интерсса, поново завлађује и високо наткриљује н уставне и државне интересе. Под окриљем новог устава, чувајући и поштујући најдоследније одредбе његове, Србпја је требала да постнгне ново препорођење под утпцајем демократског духа нових установа. Уставом гарантовани миран п правилан развитак Србнје, нотпомогао би да се она опорави и пзведе пз криза на поље културних задатака њених. Тежак ноложај, у који је Србија дошла услед ранијих бораба, опало н разрпвено стање у држави, налагали су ту дужност поштовања уставом утврђеног реда. Али, као што смо виделп, догађаји, којп су се развијали од новог устава, управљанн су били дпректно на то, да се баш те уставне основе поремете. Уз овакве радње, које су из основе потресале веру у сталност уставног поретка, влада није била у стању да на пољу унутрашње иолитике ц унутрашњих задатака изађе~са крупним радњама и озбиљним плановима. Сама већ збуњена догађајима, она је само срљала у погрешке, држећи се оног погрешног правца, који је од почетка усвојен био. Незадовољство је ностајало опште. Сад се ночела да губи не само вера у уставност, но и у могућност нанретка. Нове установе, напуштене и остављене без помоћн — полако су губиле од своје важности. Ову веру требало је свнма срествима чуватн. Пз ње би се црпела снага за нове борбе, нротиву сваког оног, који насрне на устав н њиме гарантовани државни ред. Али та сумња још није исцрпљена до краја. Сметње, које су долазиле са стране, заустављале су и кочиле сав рад владин. Она је имала да се бори непрекидно са разним препрекама, које су бпле често пута толпко знатне, да су бпле кадре збунити је и не допустити јој, да са више пажње и впше познавања прегне на посао око унутрашњег уређења и учвршћења установа. Сем сметња, које су стављане 12 ДЕЛО