Delo

191 Д Е Л 0 тиме песник губпо, добио је мало у томе, што је цртање осећаја т иростотн радње могло бнтп јако н дубоко. Ваљаност Расннове Федре тако је велнка да може нздржатп поређење с Еврпппдовим Хииолитом, који је и побудио Расина, нзврснога познаваоца класпчнога света, да обрадп пстп предмет. При том ваља ирпметпти да Распн ннкако нпје хтео псправљати Евриппда пего је своје мнслп п осећаје исказивао у класичним предметима, објашњавао пх својпм сувременпцпма п цртно опште људске осећаје. А колико ]е Распнов рад леп, видеће се кад се (по Каријеру) нзведе садржпна Евриппдове н Распнове драме. Док у Еврипнда не налазимо да су мптп разрађенп у моралном смпслу (јунацп узвпкују да су богови непрпјатељп људпма), док у Евриппда судбина управља људским делпма — дотле је Распн нзноспо кривицу, пад н кајање и преступннце Федре и мужа јој Тезеја, чпја се кућа раскопава с тога што оп мпр н углед свога дома разорава својом љубавнпчком страшћу. У томе је Распн јачп што долазп п од времена у ком је жпвео. II гласовптп претходнпк Расннов — Корнељ н он сам, обоје су волели цртати моралпу прпроду, те су пзносилп људе као морално слободне, ко.јн за своје кривице пспаштају. У Еврнпида Федра исказује пред својом дојкпњом љубав према пасторку п жељу да умре. Нпшта јој се не мплп п само би хтела у гору, у лов, не би лн бнла блпжа Хиполиту. Та сплна жеља заљубљене жене псказана је у Евриппда дпвним лпрпзмом, па је он и у Раснна одјекнуо оваквпм лепнм уздахом Федре: Шго у густој шумп пе остах, у куту! Зар ја могу слаба на врлпне путу Очима да пратнм цео ток жпвота ? Краљпца, казавши кобно пме, сама црта своју душевпу борбу и кад је првп пут сагледала спна побеђене амазопске краљпце и кад га је хтела заборавитп и кад га је ирогпала п кад га је понова угледала. Код Евриппда дојкнња пзвештава пасторка о маћехпном јаду и јуначнп ловац одговара на поруку оштрнм говором против жена, казујућп да одлазп из Трекене док му се отац не вратп, па ће после гледатп, хоће ли госпођа н њена дојкпња смети поглсдатп Тезеју у очп. Федра гонн дојкнњу од себе па пе хотећп нанетп срамоту својој славној иородици нптп дочекатн краља Тезеја са стндом, умпре да задовољн богпњу љубави, а да би ожалостнла н дпрнула немплосрднога драгана, остави мужу писмо да умпре због пасторовог насиља. Тезеј долази, чује запевку п дознавшп за песрећу која га је задеснла, ожалио је своју драгу другу тугованком, која днвпо красн Еврннидову трагедпју. Разабрав пз писма да је Хиполпт окаљао ложнпцу оца својега, краљ моли Посејдона, да му испуни једну од три обећане молбе : да уморп недостојпога спна. Распн је са свпм друкче радно : V њега се Федра решава да умре нре мужевљева повратка п пре но што о њеној љубавп дозпа њен драгн, али