Delo
192 Д Е Л 0 је од смрти одговара само то што и до ње долазн глас о Тезејевој смртп. Положај Федрин мења се смрћу мужевљевом п према разложптом саветовању дојкиње Епоне Федра остаје да живи. Алп Хпполпт љубн туђннску књегпњпцу, заробљену Арпкнју, даје јој слободу, открпва јој своје срце п своју љубав он, непрпјатељ љубавп; ну пре него пође у Атику да Атпну преда Арпкпјп, мора говорптп п са краљицом, јер Федра то хоће. Краљнца му говори о њнховом узајамном пепрнјатељству и прн 'Гезејевом велп му врло срдачно: ,,Ал’ шга велим? да је мртав? ннје, није! Он у теби живи: пред очима мп је Сваког дапа; ја га гледам, с њнме зборпм 0 срце мп ... Ја се занех лудо, горпм. Не могу да свладам себе госиодару. а кад Хиполит то сматра као велику љубав њену према Тезеју, онда му Федра зборн јасннје у овом пенадмашном, уметничком говору: Јесте, чамнм, горпм за њпме једнако, Љубим га’ не тога што спђе у пак’о... Већ верног, гордог па п дпвљег мало, Краснога п младог, За кнме бп свако срце закуцало; Онакога каквог небо њега сазда Ил’ такога каквог тебе гледам вазда: Твога вига стаса, твог ока, твог гласа, Стпдљпв као ружа у најлепшем цвету: Такав беше негда кад дође у Крету Па му носле псказује сву жарку љубав н моли га шш да је прободе плн да јој да мач да се убије. Њеп говор прекнда долазак Терамена, учигеља Хпполитова, којп извештава краљевнћа да су Атпњани пзабрали Федрина спна н да је Тезеј жив, али Хиполит нпак хоће штнтнтн Арпкију. Кад Федра дочује за долазак мужевљев, решава се да смрћу искупп своју крпвпцу п за то велп свом мужу: Осрамоћен тн си. Судба завпдљпва не беше нп спрам жене ти штедљпва. Недостојна мужа да загрлим свога, вавек ћу се критп од погледа твога. Хнполит моли оца да га иустп пћп на јуначка дела, а Тезеј — зачтђен таквнм дочеком н планув јупачкнм гњевом — тражн објашњења Федрппим речнма и добпја га од Епоне: Хнполпт је нанао па Федрину част Сад је краљу јасно што му снн не објашњава краљичино ионашање, те јуначппа п не слуша правдања спновља него га гонн од себе и моли Неитуна да га казни. Федра блажп Тезеја алп кад од њега зачу да Хп-