Delo

д е л о 193 полит љубк Арпкпју, не хте прпзнати мужу страшпу пстппу него занета СИ.1ПОМ љубомором куне Енону оваквом јаком клетвом: Не знам впше за те. Бегај, куго гадна! Оставн ме, сама да нздахпем јадна! • Нек ти небо илатн за услуге худе, Нека твоја казна вечна у;кас буде За све који тако подло угађају Владарнма, свакад за право пм дају, За грехове љуте равнају им путе, За неситим срцем гурају их вазда 0 ласкавци гадпи, то вас небо сазда II за друштво таде владарпма даде Када гњевео беше на погрешке наше! Хпполит прпстаје бежати с Арикијом, а Тезеј дознаје да се дојкиња Енона утоппла и да је Федра врло узнемирена, те жели говорптп са својим спном п преклиље Нептуна да не хита са својом кобном помоћу. Али заман! Терамен прича краљу како је човек „најдпвнпји и најневннпјп^ пздахнуо, јер му се коњп поплашили од морског чудовишта те га в^кли по земљп свег у ранама тешкнм. Федра прпзнаје невпност Хпполитову а своју крпвицу п умире од отрова. Тезеј онлакује свога несрећнога спна н усваја љегову љубазпицу. У Еврппнда Хпполнт не умпре и ако му се коњи јако поплашплп од бпка што је пзлазпо из воде него га полужпва доносе пред оца. Богпња Артемпда се појављује и казује да је Хиполпт толнко препатио з.бог Афродите. Огац и син мпре се и Тезеј, атинскп краљ, жалн што Паладина земља губп таквог човека, а Артемнда обећава да ће вереннце и девојке увек свечано прослављатп успомену његову. Кад се пореде обраде ове легеиде у грчкога песнпка п Франпускога драматпчара, онда се видп да је Расин бо.ље извео своју трагедпју особпто због тога што је боговску машинерпју потпуно нзоставио иа је сву иажњу обратио на цртање карактера, због чега нн.је као Европпд узео за главнога јунака невинога снна Тезејева него криву жену његову, да покаже, како је сам говорио пријатељима, е се грешннца Федра може изнети много пнтереснпје него невнни Хиполит. С тога је Федра у Расипа детаљнпје нацртана, њена страст осветљена је до најснтнпјпх нојава и сви њени поступцц пспхолошкн су потпуно опр.чвданн. Особпта лепота Распнове Федуе, јесте у томе, што је у њој ватрена љубав нзведена врло жнвпм бојама а опет моралнн осећајп нн у једнога гледаоца нису повређени, јер је песнпк пзвео страпшу борбу између крнвице п савестн, која осуђује Федру те пропада. II остале лпчности у трагедијп представљепе су психолошкн верно: у јунацпма се виде људи којн жнве п осећају онако како то мора бптп у опако страснпм ирплпкама. Тако је 13 ДЕЛО