Delo

НАУЧНА 1Р0НИКА БОТАНПКА Шта с;ј и колико урадили Бугари на познавању флоре своје земље а уз ирииомоК странаца. Бугарска је махом брдовнта земља. Брда су у њој попздвајана вншенли мање пространнм равницама а проривена дубоким и понегде прошш реним долинама. Овде онде земљиште јој се издиже н у огромне врховеи голе шпљкове са многим чукама и ћувицпма. Отуда њена иовршнна п нредставља врло шарену панораму, кроз средину које се испружио Балкан са својим многобројним огранцима и повијарцпма планинским, то дели кнежевину на северну и јужну Бугарску. А од СоФије па на југоисток заподео се Витош од Старе Планине па иреко Рила и Доспата прелази н издиже се у високу Родопу Нланину. Родопа са Доспатом, Рилом и Дованнцом одваја данашњу кнежевину Вугарску од Маћедоније н Старе Србије. Како ова номенута тако и сва остала брда па и равннце, дубодолине п врхови, обраслн су разноврсннм биљем које скупа образује Флору Бугарске. Врло су разноврсни а н различитог су порекла чланови ове Флоре. Ббог тога се п јесу многи проматрачи природнина одавалн нроучавању биљака које расту по источном делу Балканског Полуострва, чије крајње гранчце на источној страни запљускава вода Црнога Мора. . Билже, које расту у данашњим границама Бугарске, махом су нроучавали странци, који су овда онда залазили у по где који крај некадашње, по пространству огромне, Трске Царевнне п скуиљали разне прцроднине. Ти су проматрачи у својим кратким иутовањима ирибирали обично оне биљке које лети цветају но највишим планинама садашње кнежевине Бугарске. Прикунљени матерпјал односплн еу на заиад и тамо га проучавали, описивали, и ученом га свету објављнвали. Имена тих нроматЈ>ача п њихове радове нзложићу у редовима, игго иду иосле овпх. Од Флориста номиње се да је бпо први В ихћ аит, којије у 1720 годнни нЈшкунљао биљке око Цариграда и ради тога залазио је и дубље у Тракпју. Доцнпје, 1743 годпне, МагкГ^Н је ироучавао Флору дунавских обала до ушћа му у Црно Море.