Delo

Д Е Л 0 197 За тим је 1Јпт11е ботанизовао, у 1820 години, ио Тракнјп н Бттарској. 11осле ових, за проучавање бугарске Флоре стекао је особитих заслуга мађарски ботаничар Е. V. ЕпуаМзку, којн је био обратно особиту пажњу на проучавање не само Флоре већ и Фауне Балканског Полуострва. У својим студнјама он је се највише бавио нроучавањем онога биља са Балканског Полуострва које расте на земљишту данашње кнежевнне Бугарске. Фрнвалдски је слабо путовао изван граница Мађарске. али је често слао колпортере у разне крајеве те да за њега тамо прнроднпне скунљају. II он је од тих агената добнјао довољно материјала за проучавање, којије Фривалдски с особитом вољом и пажњом студирао. Он је те агенте нарочито слао на Балканско Полуострво. II прва екснеднција, коју је Фрпвалдски сиремно, отишла је у Бугарску. Та је експедицпја пошла нз Београда 22 Фебруара 1833 годнне, и преко Паланке, Јагодине н Нпша дође у Софију, а одатле преко Татар-Пазарџика Пловдива, Старе и Нове Загоре стигне у Слнвен 26 марта. Сливен је под самнм Балканом а није далеко нп од обале Црнога Мора. С тога се та експедиција ту и зауставила, јер јој је било лако одатле приређивати екскурзије како по Балкану тако и по Црно-морској обалп. АпЈгеаз ЕШе, који је био душа те експеднције, послао је Фривалдском у Пешту преко 2000 биљака, међу којима је имало не само ретких н по науку интересантнпх биљака већ и новнх за науку. Сем тога он му је послао и до 3000 жнвотиња међу којима беше врло ретких а и нових специја. Друге године Фривалдскога се експедиција настани у Пловдиву одакле су правплп екскурзијеи нрикупљали природнине ио облпжњим планинама а нарочито по Родопи, Доспату и Рилу планини. Тадаје нађена и врло ретка биљка Наћег1еа ШнМореа, коју је Фривалдски тако назвао по имену свога учитеља Каг1 ПаћеНе-а тадашњег прОФееора у Пештанском универзитету. Треће године експедицнја је становала у Карлову, које је нзмеђу Средње Горе и Балкана те је одатле по овима и екскурзпје нриређивала. После не дугог бављења у Карлову, ексиедиција се премести на Хартијат брдо код Солуна одакле је и у Свету Гору одлазила, а за тим преко Царнграда и Мале Азије отиду и на Кавказ. Та је екс-курзнја била особнто богата како разноврсним биљкама тако и жнвотињама Сем ових Фривалдски је спремао експедиције и на друге странс. У једној екснедицији, која је имала задаћу да проучи Крит, учествовао је и снновац Фривалдскога. С коликом је вољом Фривалдски проучавао биљке са Балканског Полуострва види се и по томс што је желео да н сам види иланине овога а нарочиго Балкан. Ту је жељу он остварпо 1846године када пође на Балканско Полуострво заједно са својим синовцем, којп је раније на исток путовао, н нропутује Јужну страну Старе Плапине и Балкан до Сливена, а одатле преко Варне оде у Цариград. Доцније 1870 годнне. •он је и но други иут прешао ирско Балканског Полуострва.