Delo

198 Д К I О Све своје радове Фривалдски Је објавио у Лнали.ма Мађарске АкадемпЈе у Пешти, а тамо је п његова збцрка. Садш су два његова рада печатана у ботаничком часопису „Е1ога“ 1835 и 183б годину. Тај је часопис издават у К,е§епзћиг^-у. 1838 и 1839 године Флору ТракиЈе проучавао је ц ЕпесЈепећзЉа!, сапутник геолога А. Воие а. Биљке, које је овај прикугшо, налазе се у бечком, царском музеју. Неке су биљке- еподшнуте и у А. Воие-овом делу „Путовања по европској Турској.* Особитнх заслуга у проучавању Флоре Балканеког полуострвт стекао Је А. Спзећасћ, некадашњи проФесор унпверзитета у Гстингену, који је по Балканским земљама сам путовао 1839 године п нарочпто бп.љкенрпкупљао. Резултат свога испитпвања Балканских биљака он ]е објавно у књизи брГсПе^Гиш Е1огае ВшиеНсае е! ВуНтеае I и II св. Вгипзуђ^ае 1844 год. Тим радом Грпзебах Је упознао у неколцко п све остале Флористеса великим богаством биљака које су сиециФичност балканског полулуострва. Помињемо да је и апотекар цариградскп Хое ботанизи]»ао п скупљао бпљке по Румелији године 1846. Овде Ј*е место да номенем Швајцарца Е. ВоЈззГепа, тога у целом свету чувеног, даровигог а особито впедног ботаничара, којп истина нпје путовао по Балканском полуострву, алп је многе- и многе биљке из овога краја Европе проучно, онменио и ученоме их свету приказао. Он је добпјао на проучавање биљке од оних иутника који су кроз Балкан иутовали. Своје студије објавио је првО' у: ГНа^позез р1ап1агпт опеиГаНпт иоуагит. 1—3 уо1. 1842—1859 г. А пошго је- некн део Азпје пропутовао п тамошње биљке ирикупио, онда је и балканске биљке свестраније проучно и са азијским их упоредпо, и тада је Флорнстама нружио своје епохално дело „Е1ога ог1еи1аНз“ I—V Готе. Сгеиеуе-Ваге1 1867 —1884 и 8ирр1етеи1ит Е1огае ог!еп1аНз 1888 г. Боасијерова Флора Истока служиће свакоме ботаничару као основа и ири проучавању биљака из ма кога дела Балканског Полуострва. Ето, за то и увршћујемо њега у оне раднике који су нроучавали Флору данашње Блгарске. Поменуто је да јс мађарски ботаннчар Фривалдски нрви озбиљно и свест])ано отпочео проучаватн бугарске биљке. Алн он ннје остао усам.љен међу сврјим сународницима. Јер је 1872 и 1873 године по данашњој Бугарској Кнсжевини а н ван граница скупљао бпљке п проучавао пх још један Мађар и то је био УшЕ с1е Јапка, кој.н је и 1877—1879 године опег у Бугарску одлазио и проматрао њену Флору. Јанка је н о првом н о другом свом иутовању оставпо трага у Флористичкрј књижевности. Године 1872 н 1873 печатлно је : Р1ап1агшп поуагит Ктчсагит ћгсупагит у 0ез1ег. ћо1ап /еВзсћг. А резултаге доцпијнх проматрања саопиггпо јсу мађарскпм ботаиичким новинама п др. 1 одине 1876 објавпо је К. V. Хасћћ-Вг. Ј*едиу нов.у биљку из Блгарске а ПОД нменом СсгазБпт ћи1даг1сит ТТсШг. у ОозТегг ћоЕ ХеНзсћгШ:.