Delo

Д Е Л 0 199 А године 1877 иутовао је ио Бугарској и Немац Н. Б1п§1ег који је на Родопи нашао нову врсту потајнице и описаоје под именом БаЉгаса Кћо(1ореа у немачким ботаничким новннама (Во1ап. %еИш1§’ 1877); други један Немац Н. Н1ек путовао је после ослобођења Бугарске у два три маха тамо те прикуиљао шиб.ље п дрвеће за свој арборатум. Једне је године нарочпто нроучавао ружу н ружичњаке око Казанлука Тојеобјавио у часонпсу СгаИепДог I за 1883 годину, под именом : 1Ле ОеНозеп шк! 1ћге Јеи18сће 2икип11. Носле ослобођења Бугарске по њој је правио екскурзије н вредни творац наше научне Јестаственице и отац Србијске Флоре Др. Ј ПанчиЛ који је у два своја нутовања ирикупио богату грађу за Флору кнежевнне Бугарске. Првп пут је нутовао 1881 године са ортоптеорологом В. у. ЛУаНетчПе. А други пута 1883 г. са Др. Л. Докићем и Ј. М. Жујовићем. Др. Панчић је оба своја путовања по Бугарској п у њима сакупљене биљке објавпо у Гласнику Српског Ученог Друштва а под именом: Е1егаеШа ас1 Погага рггасГра1и8 Ви1§апае 1883, 1 Уоуа ИегаеШа ас! Погага рппс1ра1и8 Ви1§апае 1886 г. Северо источнп крај Бугарске и мањи део обале Црнога Мора пропутовао је и тамо прикупљао б иљке, некадашњи градинар у нашој ботанпчкој градини, г. Ј. ВогпшиПег. Своја проматрања пз бугарске Флоре он је саопштио у разним часоиисима, а у облнку краткнх напомена и прилога. Тако : Већгад-е гиг КепШшвз с!ег Пога с1ез ћсЈцапзсћеп КивћчЈапс1еб у Во1ап. Сеп1га1ћ1а1 1890 год.; за тим, 2иг Пога 081-Ви1§апеп8 у Во1ап. Сеп1гћ1. 1890 год. а Рори1и8 81еш1апа Вгига. описао је у Стаг1епГ1ога за 1888 год.: и Р111о1псћига ХЈесћГгИгсаиига Вгига. у ОезГегг ћо!ап. ЕеИбсћг. за 1887 годнну. Од како се Бугарска ослободила, од тога доба су и многи Чеси почели се настањивати у њој и то као : анотекари, индустријалци, па и учитељи по гимназијама и трговачким школама. Посредством ових досељеника са Бугарском се почеше упознавати и њихови стручњаци а међу овима и Флористе, који обратише већу нажњу на бугарске биљке. Тако ио Бугарској је путовао К. УапЗав и скупљао биљке које је навео у своме саставу : ВеИгаду зиг Кепп1т88 с!ег Р1ога Ви1§апеп8 штампаном у бИгћег. (1. к. ћоћга. Сгез. с1. \\7188. Ргад; 1888 г. Ј. Сећскоузку нроучавао је бугарске виспбабе, н своју студију објавио иод нменом : 0 поуега с!гићи гос!и Са1ап1ћиз која је пзашла у 2рга\ч кг. Сез. зрок иаик. Ргаћа 1891 год. За тим К Ро1ак објавио је два прнлога ка познавању бугарске Флоре који су иечатанн у Оез1егг. ћо1. ХеИзсћг. 1891 и 1893 год. а нод именом 2иг Р1ога уоп Вп1д;аиеп.“ Ну, од евпју њих највнше је радио на изучавању бугарских биљака Ј. Уе1епоубку, који је и најзаслужнији за Флору те земље. Он је неколико пута по Бугарској нутовао те ју је тако у свнма иравцима ирокрстарио, и као нлод својих студија објавно .је девет прилога као грађу