Delo

200 Д Е Л 0 за Флору Бугарске. А иошто је и у самој земљи, кроз коју је путовао, стекао прилпчно познаника, то је он п од њих добијао знатан материјал за студију. 11у, он се ннје зауставио на томе : да резултате својих проматрања на бугарским биљкама саонштава од времена на време, већ је ирионуо п у једно прикуиио све оне бнљке што су их разнн нроматрачи налазили п као непознате и нове описивалп у разно време н у разним часописима. Он је дакле прикупио све дотле иознате биљке из Бугарске и описао их у засебној књизи чијн је натпис: „Пога В1^аг1- а. безпрБо е! спшпегаИо зуз^етаЛса р1ап1агит \тазси1аг1ит 111 рг1ис1ра1и Ви1§апае зроп!е пазсепБит. Ргаа;ае 1891. р. а—« 1^1Х, 1—676. I'. Веленовски је се и сувише пожурио, кад је још 1891 годнне нздао књигу с натипсом „Иога Ви1§апсаа, јер није дотле нознавао многе бпљке које су у доцнпјим нутовањима нађене а које треба да су у Флорп те земље сиоменуте и опис-ате. За тим дотле нису била проучена нн проиутована ни сва важнија места, на којима расту такве биљке које дају и одређују тин те Флоре. А много смета самоме називу те књиге н и то, што нису све локалностн за ноједнпе бпљке наведене. II ако није Иога Ви1^апса од Веленовског потпуна „Флора васкуларних биљака Кнежевнне Блгарске,ц јер нису ни сва места пропутована п проучена, нити су све биљке прикупљене и описате, које дпвље тамо амо ио Бугарској расту, а оно је богата п драгоцена грађа у њој скупљена, којом ће моћи корпсно да се иослужи сваки онај који буде на Флорн Бугарске радно. Да нс прегоним кад кажем да та књига не садржп праву н нотпуну Флору, доказују и онн прилозн Флори бугарске од самог Веленовског, штампани у Оез1егг. ћо!ап. 2еИзсћг. за 1892 н 1893 г. као и од другпх иснитивача бугарскпх биљака. У овом прегледу, до сада, не поменусмо ни једнога Бугарнна даје радио на проучавању бугарске Флоре, јер се ни један и није тнм послом бавно. Али, од сједннења Бугарске са II. Румелијом и домородцн с-е јављају као сиремни проматрачи прнроде п свију природнина у својој земљи, те су се од тада ночелн јављати са својим радовима и на Флорпстици Бугарске. Првн рад из области Флористике објавпо је Анание Пв. Лвашевљ а под именом: „Прннос за познавание на Б клгарската ФЛора‘* штапан у Период. Спис. 1887 књ. XXI п XXII. Пешто грађе за Флору Бугарске налази се и у раду Г>. II. Басановнчт-а који је иечатан у „Сборннку Мин. Нар. Просв.“ стр. 13—21. књ. У, г. 1891. под именом „Ломски округ.“ А највише и најозбиљније је се одао нроучавању блгарске Флоре Др. Ст. Георгиев , који је досадашња своЈа нроматрања нз Флоре саопштио у два рада. Првп му је рад „Материнли но Флората на К)жна БЂЛгарин (Тракил)“, који је печатан у Сборнику Мин. Иросв. књ. I стр. 191—254 од 1889 године. — Тракија нлн јужна Бклгарска је но својој флојш најбо-