Delo

Д Е Л 0 201 гатмји крај у тој кнежевини. јер у љој повољно усиевају биљке разнога порекла. Тамо налазе повољних прилика за своје успевање како степске јужно руснјске биљке тако н оне кавкавско мало-азијског порекла, иа н меднтеранске и средње европске биљке налазе ту новољну нодлогу и климу. Све је то прошарано биљем балканскога пслуострва и тракијскпм специФнчностима. Па за то и јесте проучавање тракијске Флоре за флористе од великог ннтереса и особитог значаја. Др. Стеван Георгиев у томе свом првом раду из Флористике наводи биљке само по| имену а уза сваку наводн и све локалности где је ту биљку он брао. А прикупио је 885 Фанерогамних биљака које су размештене у 103 Фамилпје. Од васкуларпих криптогама скупно ,]е 22 специје са којима је застунљено 5 Фамилпја. II пре овога рада било је познато да већнна наведених биљака расте у Тракији, алн Георгијев је скупио 310 Фела Фенерогама п 6 Фела крнптогама васкуларнпх за које се нпје знало, пре овога рада, да и у Тракнји расту. Овим је дакле, иружен знатан прилог ка потпуном познавању свију биљака које у гнм странама расту. Међу наведеним биљкама налазпмо н где коју ербијску специФичност за коју је овим радом доказано да се простире п даље ван граница краљевине Србије. Такав је на пример Иапипси1из Зегћшиз ЛТз. којп расте п у Тракпјн а испод Доспат планине. Други нрплог, за боље познавање бугарске Флоре, од Др. Ст. Георгијева јесте: „ГодопптГ п Рилската планина и нихната растителностљ“ а штампан је у „Сборннку Мин. Нар. Н])0св. књига III, IV н У, 1890 и 1^91 год. Ппсац је неколнко пута излазио на Рпло и Родопу и прнкупљао биљке које тамо расту. А екскурзирајућп у разним правцима по тнм планинама он је се, боље но икојп ире њега, упознао са орограФијем и хндрограФпјом тих планина, те је за то геограФија тих двеју највишпх бугарс-кнх нланпна знатно заступљена у овоме чланку, а тиме је пеправио и оне грешке што се налазе у старијим географским делпма и картама о тим планинама. Сем тога, иисац у тој расправи говори п о Фито-геограФИЈи, геологији. Фаунп, па истом онда о Флори Рила н Родопа. Пнтересни су подаци о снегу на тим планинама. Рило (високо око 3000 метара) п Родопа (чијн највиши врх прелазп висину 3000 метара) су врло високе планине, иа с тога се ио њиховим врховима налазп неотопљеног снега преко целог лета, а нарочнто га доста има по заклоњенијим местнма п у иуклинама и шкриповима. Иа Родопи се налазе п читава нлатна неотоиљеног снега п то се назива „сосии.“ По нека платна нмају у дужину до 100 метара а шпрока су до 25 мет. А нису ретка снежна нлатна од 25 мет. дужине. Дебљина снега у тим платнима ,је од прилике човечпјег раста. Површпна нм је залеђена и може да с-е и де по њој. На томе снегу нпје нађена она црвсна алга Рго1осассиз шхаРз које пма доста ио снежнпм пољнма у Алпима.