Delo

202 Д Е Л 0 Са Рила се каткад снег отапа тек крајем јула, али се ни тада свуда ни сав не топи. нарочито га заостаје у осојнма. А има п тако заклоњених места са којих се снег нпкада не отопи те на такпм местпма пма вечптог снега. Са стрменитих страна ових иланина, а још више са оних места која су југу окренута, у пролеће се суљавају велпке масе смрзнутог снега н падају у долпне које су на подножју тих иланина. Те сј’ гомпле снега внсоке 3—4 метра а у дужину захватају до 15 метара. Прн срозавању оне носе собом све што на путунађу, као : камење, јеловап букова дебла, а из земље чупа шпбље п омање дрвеће те све то снаша у долпне. По уверењу Георгиева на тим иланинама нема ни трага од ледника (глечера). А спомиње да, на западној страни Родопе п сада расту глацијалве бпљке. Рило је богато језерима, од којпх су нека већа нека мања. Таквпх језера пма доста п на Родопи. Вода у тим језерима се смрзава још у септембру, алп тај лед није дугога века, јер се открављује за време дневне топлоте. А обпчно се та језера са свпм замрзну у октобру а открављују се тек у априлу и мају; у ио некпм од њпх внђају се санте леда п до месеца јула. У неким од тих језера има топлпх извора п услед тога вода се у њима не залеђава. На тим планннама дешавају се п врло јаке буре са ужасннм впхорима, које почупају све слабије дрвеће на ономе месту где се појаве. С тога у сред шуме може се наићп на бешумно острво, јер је ту вихор беснио и све почупао. Разноврсно јс оно бпље што заодева п украшава те две планнне, и још смо нодалеко од целокупног нознавања свпју оних бпљака које тамо расту. Јер, сем многобројних врхова, који су растављенк један од другог потоцима и долинама, те су планине украшене и многим језерпма те престављају такав иростор, који, да би се иотиуно ироучио, изискује многе радине и многобројна а са разних страна предузпмата путовања п проматрања. Биљке што тамо расту нису важне само за Флористе већ су од особитог интереса и за онога који се бави геограФпекпм размештајем биљака н њиховим груипсањем. Јер су на тим плашшама бпљке груписане у више би.љннх регнона а који су носматранн на највпшим планинама средње н јужне Европе. Пстина. ови регнони впсу строгом п јасном међом један од другога одвојени већ поетепено један у други нрелазе. На Рплу као н на Родони, г. Георгнјев је запазио ове регноне биљке. I Шу.чски регион којн се највише иростире п заузима подпну тпх планина. У томе регпону нскада је била шума густа коју је сачињавало разноврсно дрвеће, алн секира у руци неразборнтнх људи скоро је са свнм ту шуму утаманила. — У овоме појасу сем обичног шумског др.-