Delo

Д Е Л 0 203 већа расти п вења (Јшпрегиз соштшпз п Јггп. охусесТгиз), која заузпма хумове п тамо образује чптаве ФОрмацпје шумарака. Ту се впђа, алп ретко, н по који бор. А најважнијп су дубови у овнм нојасу, јер овн и образују главну масу у њему. II. Изнад првог појаса, којп се може назватп и иојас дубова, шпрц се впшп шумски регпон којн образује поглавпто букова шума, те с тога се назнва п Јзегиоа букава. Овлј је нојас ограннчен на внша места п захвата узану зону, која се пружа по северној страни предгорја поменутих планина. У овоме регпону нреовлађује буква. али она не образује. непроходњпве шуме, нитп је сам регпон непрекпдан. Најооља нространа а добро очувана букова шума налази се на Рнлу и то у манастнрском нмању. Уз букву, као чланови овога регпона, јављају се бреза, једна врста јавора (Асег Не1с1геГсћп Огрћ.), Рори1иа 1геши1а, лииа н нешто малн борова. III. Решон четинара. Овај регпон састављају обпчнп нашн читинарп а међу овпма расте: тпса, морпка (Ршиа Реисе Сгпзећ). Јишрегиз папа ЛУШЈ. ц Јитр. ЈоеНсИззтш ЛУШс1. А у овом се појаеу сусреће и по које лпснато дрво као: Иотсег’, батШисив гасетоза, нтд. а ту успева још н малина*) п куппна. Према многобројностп и надмоћностн овог плн оног четпнара, овај се регпон да рашчланпти у две зоне. У првој зони образује чптаву Формацпју шуме Р1сеа ехсе1за, а другој преовлађује РГпиз тоШапа. а). Зону смрче (Р1сеа ехсе1за) саставња н све остало дрвеће које горе поменусмо, али највише има смрче и еама она образује простране шуме које се пружају по чптаве часове хода уз дуж и по преко. Ове се шуме налазе махом по осоју нли северу пзложеним странама а прпсојп су обично голи. У овој зонн расте п тпса, али она је ретко дрво на Рилу а доста је пма само у пмању манастира Рпла. Мура нлп морпка (Ртиз Реисе Опзећ.) особпто је важно дрво за ову зону, а н за цео регпон четпнара. На Балканском Полуострву ово је дрво нрвн пут нашао Гризебах на Перистеру изнад Битоља. А до сада је мура нађена још п на овпм местима: на Перим планинп, на врху Комова, у Албанпји по Драгалови, Скалп н у горњем току реке Рпла н Пскре. Од Родопе па до Рпла ово дрво образује мостимипе читаве гајеве, а нарочито је лепа гора од овог дрвета у манастнрскуј шуми на Рилу. Ту се налазе поједнна дрвета са тако дебелнм деблима да пх један човек не може обухватптн, а у виснну расту као и јеле. Међу свпма четинарпма морпка има најлепше дрво за израду те за то је вањда ц истребљено на свнма оннм местпма која су ноле приступачнпја. *) Овом приликом писац исправљаа АПаз Јег РКапиепуегћгећип^ уоп (1г. 0. 1)гис1е нарочито она места на којима се говори о распростирашу нојединих би.1.ака по Рплу и Родопи.