Delo

204 Д Е Л 0 б). Другу зону у региону чптннарн образује Ртив топ*апа Бигој. Ово дрво образује нростране, густе н непроходљнве шуме крје су новучене на склољенија н непрпстуначннја планинска места. II ако је ова шума такс склоњена, ипак је човек у лицу чобанина н овога другар ватра упропашћује и сатпре. — II у овој зонп виђају се: смрча, мура а н Јшпрегиз папа п Аћшв ујп(Н«. IV. Алиијски решон шири се по висини изнад 2000 метара и захвата нзјвише врхове и гребене као н оне нољане шго се измећу ових налазе. У овом се региону налазе добрн сувагн, који су образованп од разне траве, оштрице и зукве. Овде онде под тим суватнма се налазе мочваре и тресетншта. А изнад тих, у днвљини питомих сувата, уздижу ее оштрп и голи каменитн гребени. У овоме региону налазе се н снежне пољане у којима снег остаје преко целог лета нерастопљен. Сем тога овде се налазе п многа језера. У неким од тпх језера не расте никаква биљка. Док у другима, а нарочито по њиховим нлпћим местима расту у огромној количини бпћпкпа асргаНса Б. и СаШћисће (Са1Ш. ћати1а1а КиШ?) које дају тим језерима светло зелен колорпт. А по нов])шинн језера пловп браг^ашит пппптит Гг. У овоме појасу нађен је и редак а врло леп шиб Кћос1о(1епс1гпи МугШоНит бсћоН е? Коћзсћу, којн тамо лепо успева. Чисто алнијске биљке, а које су на Балканском Полуострву прво на Рилу и Родонп нађене, јесу: 8аНх ћегћас.еа Б. пма је на више места: Етре1гтп пјд-рит Е. до сада позната биљка само из Црне Горе: 81ћћа1сНа ргостипћеиз Е расте на Мусали и то је највишп врх Родопе н уједно највише ме сто у Бугарској. За тим још п ове : СгепБапа ИчдШа Наепке : 8Пеие асапНз Е.: 8ахН‘гада гећта (топап; 8ах11гада апсКозасеа Е.: 8о1с1апе11а ризШа Ваитд. * Од свпх предела на Балканском Полуострву, у Бугарској има највшне таквих биљака које су сродне са онпма што расту по Карпатима и Алпима. А проденат како алпшскнх тако н глацијалних биљака које у Србији расту знатно је мањи од онога у Бугарској, а оиет проценат глацнјалних бпљака у Бугарској пет пута је већп од онога у Грчкој. Овнх се биљака највпше налази на Рилу н Родоии, јер је тамо нађено 275 алпијских бнљака од којих су 83 глацпјалне н стастављају 32ч/0. Бећпна тих глацијалних биљака расте н у Србији. Судећи по би.љкама, које на Рилу пРодоии расту, да се видетн да су те две нланине биле у наЈближем односу, а тсрцијерне перподе, са Алпнма, Карпатима н Дннарским Алнима који се пружају својим границама до у центар Балканског нолуосгрва, те су тако биљке могле прелазити н досељавати се амо са сваког од ових нланинских ланаца. А познато је да су се биљке, за време носледњих геолошких иериода, оелиле из срсдње Европе на Балканско Полуострво и обратио. Прп томе селењу биљке су пмале два пута. Јодннм су пролазиле биљке од источних Алпа и п])еко Осовске иланине залазиле у југозападну Србију п длље се